Испитивањем узорака крви оваца с једног газдинства са Биоча код Подгорице утврђено је присуство антитијела на бруцелозу, болест животиња која се не лијечи, док је Институт за јавно здравље лабораторијски потврдио и прве случајеве ове заразе код људи.
Из Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове указују да је бруцелоза нарочито патогена за људе и да узоркује обољење малтешка грозница, које је једна од најозбиљнијих болести које се преносе са животиња на људе (зооноза).
“Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове добила је обавјештење од Института за јавно здравље о лабораторијски утврђеном случају бруцелозе код људи”, саопштили су јуче из Управе, преноси Дан.
Из те институције су казали да су стручна лица ветеринарске амбуланте “Ибричевина”, по налогу надлежног ветеринарског инспектора, извршили узорковање крви оваца на сумњивом газдинству и да су узорци достављени Специјалистичкој ветеринарској лабораторији у Подгорици.
“Сумњиво газдинство је стављено под службени надзор и на њему су предузете све прописане мјере од стране надлежног ветеринарског инспектора и теренског ветеринара, у складу са Правилником о мјерама за спречавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање бруцелозе оваца и коза”, истакли су из Управе.
Наглашавају да је бруцелоза оваца и коза значајан здравствени и економски проблем у земљама Медитерана, али јавља се и у другим дијеловима свијета. Од ње оболијевају овце, козе, говеда, свиње и друге домаће животиње, али се у неким случајевима, услед директног контакта са болесном животињом или конзумирања производа животињског поријекла од инфицираних животиња, може пренијети и на човјека.
“Узрочник је бактерија која ван организма дуго задржава своју инфективност: у сировом млијеку на 8º Целзијусових преживи 48 сати, у разним сиревима и до 100 дана, у сурутки на 17–24º Ц три дана, у прашини 42 дана, у блату 72 дана, у мокраћи преживи неколико дана, у влажном измету око 75 дана, а у побаченом фетусу и до шест месеци. Непастеризовано млијеко и млади неферментизовани сиреви представљају намирнице високог ризика, посебно ако потичу од заражених коза”, указали су у саопштењу.
Напомињу да одређени број животиња остају клицоноше и обезбјеђују задржавање инфекције у стаду и зато лијечење не долази у обзир, већ само усмрћивање обољелих животиња на адекватан начин, у складу са Законом о ветеринарству и Законом о добробити животиња.
“Економски значај бруцелозе за власнике животиња везан је за губитке као посљедицу побачаја и стерилитета и забране продаје млијека и сира. Овим путем апелујемо на држаоце оваца да поштују мјере које су наложене и да слиједе препоруке које су добили од ветеринарске службе”, саопштили су из Управе, уз напомену да је сваку сумњу на бруцелозу неопходно пријавити надлежном ветеринару.
