
Медијско небо последњих дана било је преплављено истраживањем Невладине организације “Центар за грађанско образовање” у којем се наводи да највећи број грађана Црне Горе сматра да су Срби привилегован народ. Убрзо је, заиста, стигла и званична, документована потврда ове тезе у виду документа из управе Главног града. Наиме, чак 19. припадника српске националности од укупно 808. запослених радило је у градској администрацији. Привилегија је, очигледно, бити међу тих 19. људи који нису ни свјесни колико треба бити посебан па се наћи у администрацији Главног града који је у том моменту, 2023. године, и пуних 30 прије био под контролом Демократске партије социјалиста, доказаним “пријатељима” српског народа.
Даље, поменуто истраживање ЦГО-а, које лако доказасмо, обилује бројим контрадикторностима. Из те Невладине организације с једне стране истичу податак да скоро 60 одсто анектираних грађана ( њихов број није саопштен) сматра да је дискриминација по основну националне припадности јако раширена, да би већ у наредном реду навели како је 64.7 одсто грађана истакло да се нису осјећали дискриминисано по основу етничке и вјерске припадности. Ко се, а таквих грађана је сигурно велик број, иоле разумије у логику- одмах ће доћи до закључка да ова два података не могу ићи један с другим. Наведени подаци указују да истраживање никако нити је мјеродавно нити је професионално. Ову тезу аргументујемо једноставно: “Нелогични или контрадикотрни одговори указују да анкетирана особа даје насумичне и неутемељене одговоре што се не смије наћи у коначним резултатима било ког истраживања”.
“Привилеговани” Срби би сигурно, без размишљања, своју привилегију радо одбацили али је не би никоме дали. Зашто? Одговор се сам намеће јер би то значило да ће на 1000 запослених у било којој државној фирми, управи или инситиуцији радити око 20 припадника неке нације која би ту “привилегију” ставила око свог врата.
Наравно, не треба чудити што ово истраживање и “привилегија” долазе баш сада јер није лако прогутати чињеницу која каже да је највеће успјехе на свом европском путу Црна Гора дожвијела у последњих годину дана од како се на чело парламента налази Србин- Андрија Мандић. Ову чињеницу потврђују бројна признања али и бројне посјете оних званичника за које се тврдило да са “непријатељима Црне Горе” никада не би ни кафу попили а камоли сарађивали.
Закључак, привилегија јесте бити у групи народа који је већинска мањина и који упркос бројим негативним кампањама своју државу представља на начин да Брисел једногласно узвикује: “Црна Гора у ЕУ до 2028. године!”.