Foto: Filip FIlipović/Adria.tv
Министар урбанизма, просторног планирања и државне имовине Славен Радуновић у емисији “Будимо будни – питајте Владу” истакао је да је да град Подгорица за грађане Ботуна треба да нађе рјешење и да сматра да је најбоље да обештети те грађане због проблема са загађењем и лошим условима за живот.
За колектор у Ботуну докуметација је скупљена и како је истакао Радуновић након мањих пропуста који су враћени на исправку неће постојати ниједан једини разлог за законске стране да се не изда грађевинска дозвола.
“Проблем који имају грађани у Ботуну је са загађењем од стране тадашњег комбината алумиинијума(базен црвеног муља). Тамо су ужасни услови за живот. Вода затрована а ово је био још један додатак са овим инцидентима који су се дешавали са преливањем из Подгорице из колектора овог старог који је био предвиђен за педесетак хиљада људи, тако да је све то додатно отежало ситуацију”, каже Радуновић.
Истиче да грађани из Ботуна из Зете треба да знају да колектор неће ријешити проблем црвеног муља али ријешиће проблем који имају са загађењем Мораче у њиховом селу и са подземним водама које су, како каже, због тога потпуно неуопотребљиве.
Сматра да град Подгорица треба да им понуди излаз из те ситуације, а једини спас је, како каже, да се макну из тог подручја који је тако загађен.
“У том дијелу им је боље да се уради тај колектор. И њима, а не само грађанима Подгорице. Сматрам да је много озбиљније питање базена црвеног муља који мора да се ријеши. Скоро сам разговарао са једним инвестирором који, али то је сад приватно земљиште и мора држава да се укључи да види са власником. Више држава не може сама да преговара са инвеститором већ то мора да ради и приватна фирма. Сматрам да је најбоље да град Подгорица нађе начина да обештети те људе и да они који себе сматрају најугроженијима, јер стручњаци сматрају да неће бити угрожени колектором, да им омогуће да добију неку замјену или готовином да им се исплати. И да се људи преселе негдје друго да не живе у том загађењу”, истакао је министар урбанизма.
До 2027. године биће готово неколико зграда
Говорећи о пројекту Веље казао је да до Нове године креће израда овог булевара, пробија се пут за Веље брдо, а у сљедећој години почиње градња.
“И ја рачунам да ће 2027. године првих неколико зграда да буде готово”, рекао је Радуновић.
О легализацији објеката на Жабљаку
Радуновић је говорио и о процесу легализације покушајима преваре на Жабљаку.
Радуновић је истакао да ће легализација трајати пет година јер је то како је навео један озбиљан и комплексан посао са којим се морају постићи два циља.
“Један циљ је да зауставу ону дугогодишњу нелегалну градњу и други циљ је да се легализује велики број објеката, ми процјењујемо око 120 000. Тако да за људе који су нелегално градили дајемо велики рок који је је у овом случају 30 година за људе који рјешавају стамбено питање односно 360 рата. Омогућићемо свакоме да може да измири ту обавезу и да може да добије чисте папире да може да се задужи код банке и да у позним годинама живота може да преда имовину својојој дјеци тј. ријеше питање имовине коју су стекли”, рекао је Радуновић.
Сматра да се људи који су градили легално и чекали годинама неће љутити јер знају под каквим притиском су ти људи живјели и да не замјерају држави што је спремна да им помогне.
Истакао је да државу од легализације очекују озбиљна средства па је и то један од разлога.
“Процјена је 300 милиона еура да ће да се слије у буџет општина и државе од легализације тако да је то један важан процес али је у правном и техничком смислу доста комплексан”, нагласио је Радуновић.
Сви објекти који не буду на снимку од кад је успостављено сателитско снимање (крај јула), како је рекао Радуновић, биће сматрани да су рађени нелегално и биће уклоњени.
Министар је истакао да је на Жабљаку генерално гледано у посљедње вријеме најзасупљенија нелегална градња
“Имали смо велику акцију а имамо и даље на Жабљаку. Имали смо око 70-80 контрола од чега је скоро 40 завршено са затварањем градилишта и печачењем. Ако буде било каквих промјена на тим градилиштима биће одмах предузете мјере рушења. Чекамо прву недјелју новембра да се постави нови снимак на Геопортал и онда након тога уколико ти објекти не буду на том снимку биће свакако уклоњени”, истакао је министар урбанизма.
Рушење је задатак грађевинске инспекције а Радуновић је најавио оснивање Управе за легализацију која ће да буде носилац тих активности.
Упркос расписана два јавна позива Црна Гора није добила Стратегију за легализацију нелегалних објеката са акционим планом за 2030 годину па ће какко је рекао Радуновић највјероватније бити принуђени да раде без стратегије.
“Једноставно није било заинтересованих, дуго смо чекали нико се није јавио. Сад смо поновили још једном. Процјењујемо да је то пристојан износ за једну студију скоро 50 000 еура је у питању. Међутим, код нас или нема стручњака или нема заинтересованих да се баве тим послом”, рекао је Радуновић.
Највише покушаја за превару сателитског снимања како је истакао Радуновић било је на Жабљаку.
“Тамо их је неко научио ако ставе тј. ако развуку кесу у облику бетонске плоче па је фиксирају са неколико опека да ће то сателит да препозна као бетонску плочу. То је наравно глупост јер ми имамо 3Д снимке који снимају из којих се видии и висина и све остало а друго и да је бетонска плоча она се не сматра грађевинским објектом све док нема зидове и горњу површину било плочу било кров то није објекат који би могао да буде легализован. Ја сам ишао на Жабљак само плоча и четири греде и онда нека врста неког косог крова и онда послије то испуњавају. Али то све нажалост мораће да се сруши, бацили су људи паре”, објаснио је Радуновић.
Нисам против УНЕСЦО-а, али морамо и да живимо
Радуновић је истакао да је његов одговор на питање “Шта ће се десити са Боком уколико буде морао да се уведе мораторијум због захтјева које нам је УНЕСЦО успоставио?” схваћен погрешно јер људи нијесу преслушали оно што је рекао. Нагласио је да он није против УНЕСЦО.
“Ја сам рекао да сматрам да је дошло вријеме да најодговорнији људи у овој држави оне које је народ изабрао плус релевантне институције које се баве тим стварима сједну за сто и почну озбиљно да размишљају о будућности Боке Которске посебно кад је ово у питању, јер апсолутна забрана градње не у једној, него у све три бокешке општине, која би подразумјевала сад како ствари стоје и забрану јавних радова у смислу школе, вртићи, путеви до нивоа да је забрањена чак и реконструкција крова, ко зна колико година да је то врло забрињавајуће и да као одговорни људи морамо да размислимо шта и како даље. Да се размисли чак и о сужењу ванфер зона или изласку није то тако страшно и ту опцију треба размотрити ако са друге стране имате нешто што је потпуно неприхватљиво за грађане”, истакао је Радуновић.
Објашњава да је рекао да акољуди који су за то надлежни не могу да одлуче да се да шанса грађанима да се изјасне о томе.
“Ја уопште нисам против УНЕСЦО, ја бих волио да је сва Црна Гора заштитна зона УНЕСЦО-а али морамо и да живимо. У Црној Гори по закону нема мораторијума то је Усставни суд забранио. Једина опција да послушамо то што од нас тражи УНЕСЦО је да ја као ресорни министар суспендујем све планове који се односе на Боку Которску и то вам значи да нема ништа да се ради, да не може кров да се поправи и то ко зна колико док не ријешимо све ово што је стављено пред нас а то није мало. По мојој процјени више година је у питању а како ствари одмичу и како се тај моменат приближава а то је неки фебруар следеће године све више људи који су реаговали грубо сад се полако слаже са мном”, казао је Радуновић.
Немамо евиденцију о одузимању имовине Хрватима
Радуновић је истакао да нема података да су некретнине на територији општина Тиват, Улцињ, Котор одузимане хрватским породицама незаконито укњижена трећа лица нијесу евидентиране у нашим катастарским подацима
“Кад бих рекао да тога није било уопште у социјалистичкој историји Црне Горе слагао бих. И у мојој породици се то дешавало али да је то баш везано за националност тј. етничку припадност држављана Црно Горе који су Хрвати па нешто специјално да је било према њима то не знам што не значи да није било. Ми немамо како сад ствари стоје евиденцију о томе. Да је нешто њима посебно одузимано и у које вријеме. Ја сам схватио да се помињу деведесете године. Ја знам за раније послије ратни период али 90 година нека донесу ко год има било какав доказ нека донесе у Управу за некретнине и ствари ће се испитати али овако системски да је то радила држава немам о томе податке”, истакао је Радуновић.
