Screenshot
Црна Гора самитом Европска унија – Западни Балкан добија дипломатски капитал и прилику да потврди спремност за чланство, али и да привуче квалитетније инвестиције, оцијенили су спољнополитички аналитичар Стеван Гајевић и економски аналитичар Мирза Мулешковић. Док Гајевић поручује да се на примјеру Црне Горе провјерава европска воља за проширење, Мулешковић сматра да је самит сигнал повратка државе европском простору којем је одувијек припадала.
Црна Гора није пука периферија Европске уније, већ простор на коме се провјерава да ли Европа има политичку вољу, историјску свијест и стратегију да се заокружи и припоји преостале дјелове. Тако одржавање самита Европска унија – Западни Балкан види спољнополитички аналитичар Стеван Гајевић.
“Поетички речено, ми смо и први, али и задњи Европљани уједно. Значи, први као стари народ, можда и први европски народи који смо овдје и, на крају крајева, и на неки начин смо и задњи Европљани, јер још увијек нисмо дио Европске уније”, оцијенио је Гајевић.
За економског аналитичара Мирзу Мулешковића кључна порука је да се враћамо тамо гдје смо увијек припадали, те да смо поуздан партнер чланицама Европске уније које би требало да буду водећи инвеститори.
“Самит као самит је само круна свега онога што се радило у претходним годинама и негдје, надам се и дубоко вјерујем у то, да је то сигнал да Црна Гора постаје сљедећа чланица Европске уније. А ако би се вратили на инвестиције, шта то значи – то значи много више квалитетних, одрживих инвестиција, много више продуктивних инвестиција, могућност даљег развоја наше привреде, што на крају доводи и до унапређења квалитета самог живота грађана”, наводи Мулешковић.
Гајевић је истакао да Црна Гора на самиту Европска унија – Западни Балкан стиче дипломатски капитал и шаље добру поруку о унутрашњем политичком јединству, те да је, како каже, спремна да буде пуноправна чланица, не само политички, већ и економски. Према његовим ријечима, резултат је стигао, потписан је са Француском меморандум за Јадранско-јонски пут, те аранжман за Универзитетски клинички центар.
“Наравно, не треба идеализовати ни то, јер Француска има своје интересе за ширење утицаја на југ Европе и југоисток гдје смо ми, а прије свега то треба посматрати у неком контексту међудржавних европских односа. Дакле, Француска претендује да буде на одређени начин водиља и главна сила Европе. У том смислу и наша куповина француских бродова и ови аранжмани са француским компанијама”, поручио је он.
Ово је прилика, сматра Гајевић, да представимо и наше компаративне предности.
“Нажалост, сматрам да ми још увијек нисмо урадили оне одређене водеће пројекте које можемо понудити великим инвеститорима, али у сваком случају не треба губити наду, већ треба радити”, казао је Гајевић.
Према ријечима Гајевића, за Црну Гору се отворила и могућност да учи од других како се привлаче инвестиције, а примјер су, истиче, Словачка или Чешка која је учлањењем у европску породицу увећала индустрију 200 или 300 % и створила нове вриједности.
Са друге стране, Мулешковић оцјењује да се из Црне Горе шаље слика о љепотама наше државе, што би у крајњем могло утицати и на туризам.
