Европски парламент усвојио је Резолуцију о Црној Гори, извјестиоца Марјана Шареца. За резолуцију је гласало 486 од 622 присутна посланика. Против је био 101 посланик, док је 75 било уздржано.
Посланици Европског парламента поздравили су стабилан напредак Црне Горе у реформама везаним за ЕУ, поткријепљен амбицијом земље да заврши преговоре до краја 2026. године и постане 28. држава чланица ЕУ до 2028. године.
Уз техничке реформске критеријуме, посланици Европског парламента кажу да стратешка европска оријентација и непоколебљива посвец́еност политичких представника Црне Горе независности и државности земље остају кључни политички критеријуми у процесу приступања ЕУ.
Уочи гласања извјештај је допуњен амандманима Социјалиста и демократа у којем се наводи да парламент са озбиљном забринутошћу примјећује извјештаје да су присталице предсједника Србије Александра Вучића 3. јуна 2026. године путовале у Тиват с циљем дестабилизације Црне Горе и ометања Самита ЕУ–Западни Балкан.
Парламент даље констатује да су неки од укључених појединаца претходно били идентификовани на провладиним мобилизацијама, учествовали у покушајима сузбијања студентских протеста у Србији те да су имали евиденцију о насилним кривичним дјелима или прекршајима.
Уз то, у аманадману се најоштрије осуђује дјелованје структура повезаних са владајућом странком у Србији које имају за циљ дестабилизацију Црне Горе и подривање њеног напретка ка приступању Европској унији.
У додатном амандману који је предложила либерална група Обновимо Европу (РЕНЕW), поздрављено је успостављање ад хоц радне групе у оквиру Савјета за израду приступног уговора са Црном Гором, као важан и правовремен корак у унапрјеђењу завршне фазе процеса приступања Црне Горе Европској унији и потврђивању посвећености ЕУ политици проширења.
Извјестилац Марјан Шарец, на конференцији за медије у Стразбуру поручио је да је Црна Гора данас ближе Европској унији него икада раније. Подсјетио је да је земља отворила је сва 33 преговарачка поглавља и привремено затворила 16. Посљедња два поглавља затворена су у понедјелјак, што представља још један важан корак напријед.
“Ниједна друга земља кандидат тренутно није у тако поодмаклој фази. Зато је главна порука овог извјештаја јасна: Црна Гора остаје предводник у процесу проширења ЕУ.Чланство у ЕУ више није далека аспирација.То је реалан и остварив циљ”, казао је извјестилац Шарец.
Наглашава да у завршњ фази неће бити одлучујуће усвајање закона, већ спровођење.
„То је посебно важно за поглавља 23 и 24 — владавину права, независност правосуђа, борбу против корупције и борбу против организованог криминала. Циљ да се преговори закључе до краја 2026. године је амбициозан, али више није нереалан. Прилика постоји. Изазов је да се одржи замах и остваре резултати“, оцијенио је Шарец.
Шарец наглашава да је Црна Гора у потпуности усклађена са вањском и безбједносном политиком ЕУ, чланица је НАТО-а и поуздан европски партнер. Додаје да проширење данас није само технички процес, већ и стратешка инвестиција у европску безбједност, стабилност и отпорност.
„Наравно, изазови остају: независност правосуђа, јавна управа, слобода медија, основна права и политика заштите животне средине. Ако бих морао да сажмем извјештај у једној реченици, рекао бих сљедеће: Црна Гора се више не тестира у погледу свог европског опредјелјенја. Она се тестира у погледу своје способности да спроведе завршне реформе неопходне за чланство. Преостали изазови су стварни, али таква је и прилика“, констатује извјестилац Европског парламента.
Закључује да Црна Гора не смије бити остављена да то спроводи сама, него и да Европска унија такође мора одиграти своју улогу – остати кредибилна, досљедна и спремна да препозна стварни напредак када се он оствари.
„Ако Црна Гора испуни своје обавезе, и Европска унија мора бити спремна да испуни своје“, каже извјестилац за Црну Гору.
Министарка европских послова Црне Горе Маида Горчевић поручила је да 2026. година се већ показује као историјска за Црну Гору.
“Ове године обиљежили смо 20 година од обнове наше независности. Били смо домаћини Самита ЕУ – Западни Балкан, највећег дипломатског скупа у нашој историји, угостивши лидере Европске уније у Црној Гори. Касније ове године, по први пут ћемо бити домаћини Самита Берлинског процеса.А прије два дана, у Луксембургу, успјели смо да затворимо још два поглавља, чиме је укупан број затворених поглавља достигао 16”, казала је Горчевић
Поручила је да Црна Гора испоручује резултате, као и да је напредак ка ЕУ значајно убрзан у посљедњим годинама.
“За само двије и по године, Црна Гора је затворила 13 поглавља, показујући нови ниво фокуса, ефикасности и посвећености. Резолуција Европског парламента с правом препознаје овај напредак. Такође препознаје непоколебљиву стратешку посвећеност Црне Горе Европи, што се огледа у нашем потпуном усклађивању са заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивне мјере према Русији и наше учешће у мисијама ЕУ које подржавају мир и безбједност”, истакла је министарка Горчевић.
Недавна одлука Савјета да успостави ад хоц радну групу за Уговор о приступању Црне Горе представља, како је оцијенила, још један историјски корак.
“Истовремено, у потпуности смо свјесни посла који је пред нама: именовања у правосуђу, јачање Агенције за спречавање корупције, борба против прања новца, сузбијање малигног страног утицаја и унапређење владавине права остају међу нашим кључним приоритетима. Црна Гора не тражи пречице.Наш циљ је јасан: да будемо у потпуности спремни за чланство прије уласка у Европску унију”, истакла је Горчевић
Министарка је нагласила важност регионалне сарадње, која је, како каже, камен темељац европске и евроатлантске оријентације Црне Горе.
Такође истакла је важан допринос Скупштине Црне Горе, која је усвојила рекордан број закона усклађених са правном тековином ЕУ, и поздравила што Европски парламент препознаје витално цивилно друштво Црне Горе, које остаје партнер у процесу реформи.
Закључила је да је амбиција Црне Горе да затвори сва преостала поглавља до краја ове године и пређе у завршну фазу приступних преговора.
Некоме се не свиђа напредак Црне Горе
Одговарајући на питање да прокоментаришу оцјене европске комесарке Марте Кос, која је током јучерашње дебате у Европском парламенту казала да се након оснивања радне групе за израду уговора о приступању са Црном Гором појачао број хибридних напада, Шарец је рекао да хибридне пријетње и напади не представљају ништа ново. Осврнуо се на недавно одржани Самит у Тивту.
„Био је то велики успјех за Црну Гору, а био је то успјех и за Европску унију јер су поруке биле позитивне. И наравно, постоје људи којима се не свиђа таква ситуација, и не воле напредак, и наравно да им се не свиђа што је Црна Гора водец́и кандидат.. Европска унија ц́е учинити све што је у њеној моц́и да помогне Црној Гори, а и осталима, јер је безбједност једне земље безбједност свих нас, јер смо повезани. “, казао је Шарец.
Министарка Горчевић је казала да и да су се земље које су се раније придруживале ЕУ попут Хрватске, Бугарске, Румуније, Пољске суочавале са истим пријетњама.
„Дакле, очекујемо сличну ситуацију у Црној Гори, а имајуц́и у виду и да ц́емо имати изборе у јуну 2027. године, имац́емо једну врсту политичке кампање која ц́е бити комбинована са страним негативним утицајима“, оцијенила је Горчевић.
Упитала да ли постоји забринутост у Црној Гори због билатералних питања са Хрватском, Горчевић је казала да постоји неколико отворених питања и добра комуникација између министарстава вањских послова двију држава.
„Желимо да ријешимо сва отворена питања прије уласка у ЕУ. Комуникација је у току и очекујем да ћемо у наредним мјесецима ријешити већину од тих питања, надамо се сва, али за нека је потребно вријеме“, казала је Горчевић.
