
Screenshot
Тридесет четири године од проглашења Црне Горе еколошком државом обиљежене су умјетничком интервенцијом у холу Скупштине – први пут у историји Црне Горе да је савремена умјетност ушла у овај простор. Овај преседан отворио је могућност да умјетнички активизам постане вид умјерене критике, али још снажније – позив на акцију и опрост, кажу организатори.
Ауторски пројекат и истраживање Ментална екологија визуелне умјетнице Милене Живковић донијели су инсталацију „Врт опроста и раста“, која је трајала један дан, а кроз интеракцију са посланицима наставила да живи у њиховим домовима, подсјећајући на снагу и значај и најмањег доприноса појединца.
Фокус рада био је на акцији, расту и опросту, умјесто на критици, чекању бољих времена, закона и прилика.
Како је појаснила ауторка, инсталација спаја природу и простор политичке моћи кроз постављање биљака које симболизују: живот, раст, љепоту, различитост и привременост нас самих и сваке функције.
Фото: Скупштина Црне Горе
Централни елементи инсталације – јабуке и натпис „Ева није крива” и “Адаме, опроштено ти је.“ пропитују стару наметнуту слику свијета, запстављање жена у политици, традиционалне наративе кривице и осуде, отварајући простор за нови дискурс опроста, заједништва и трансформације.
“Црвене и зелене јабуке су симбол екологије и заставе Црне Горе, подсјећајући на нужност баланса, праву мјеру патриотизма и еколошког активизма. Овдје врт није само украс, већ интервенција за промјену перцепције личног доприноса у простору и времену. Јер једина еколошка криз је криза свијести”, појаснила је Живковић.
(Фото: Скупштина Црне Горе)
Врт опроста и новог раста је, како наводи, простор ослобађања и од навикнте осуде и децениске препирке, зашто је Црне Гора еколошка држава само на папиру.
“Врт позива да моћ престане бити терет и да постане чин њежности – да растемо не тако што владамо, већ тако што дјелујемо и његујемо. Кроз лични најмањи допринос који можемо започети данас”, казала је Живковић.
Позив на интеракцију
За сваку од 50 биљака налази се замотуљак од рециклираног папира са исписаним бројем – који су посланици добијали на улазу. То је био позив на интеракцију и дјелованје.
“Сваки посланик узео је по једну биљку и тако се врт не завршава у холу, већ наставља живјети и расти у њиховим домовима, подсјећајући их на микро-акцију која је започела управо у простору Скупштине. Биљке нијесу само типичне саднице црногорских предјела, већ и цвијеће и биље које некоме може да служи само за љепоту”, казала је Живковић.




