„ДПС откад се нашао у, за њих необраном грожђу, опозицији слабо им иде прихватање чињенице да више нису власт и да нису они који ведре и облаче као некада те да смо 30. августа 2020.њиховом моделу политике гласно рекли не“, саопштио је Милош Спаић из Нове српске демократије (НСД).
„У недостатку идеја и полуга власти омиљена тематика поменутог политичког субјекта јесте наводно суђеловање мафијашких структурау политичким процесима. Сва та прича у некој теорији могла би имати смисла, макар као нагађање, да о томе не причају они који су за вријеме своје владавине били симбол управо криминалних дјелатности и који су због тога добили надимак мафијашка хоботница“,навео је Спаић.
Истиче да је „занимљиво је слушати господина Живковића и његове партијске колеге како гдје год им се укаже прилика износе занимљиве приче о мафијашком утицају на политички живот у Црној Гори и на владајућу већину у стилу најбољих свијетских писаца крими романа или политичких трилера“.
„Да се у креацији наведених прича ДПС користи знањем из прочитаних дијела писаца као што су нпр.Роберт Ладлам, Стивен Бери или Кен Фолет то би било чак и занимљиво али са обзиром да иза тих прича стоји дугогодишње искуство бављења управо криминалним дјелатностима кроз политику, у чему је ДПС додуше непревазиђен, онда то више није занимљиво већ постаје за оне којима су нањели зло мучно а за остале смјешно јер о спрези мафије и политике причају они који су владали управо на тим принципима. Било би занимљиво прочитати нека сабрана дјела владавине ДПС-а, може их потписати господин Живковић ако жели или неко други из врха ДПС-а, гдје би испричали искрене приче о шверцу цигарета, те потом о бројним аферама типа ничије куће, лименке, коверте, а онда како се користи репресивни апарат против непослушних грађана, као и како се хапсе посланици у Скупштини без скидања имунитета и како се уз помоћ тужилаштва креира лажни државни удар. Наравно ово су само неке од тема о којима би господа из ДПС-а могла писати, а онај који би их потписао имао би вјероватно славну каријеру, додуше као писац а не политичар. Неки од главних ликова тих сабраних ђела могли би бити врховни државни тужилац, специјални државни тужилац, предсједник врховног суда, градоначелник, директор полиције, а на почетку би се морало истаћи да свака веза са реалним догађајима или личностима је искључиво случајна, чисто да не би било неког повезивања а и није пракса у књижевности. Но сви би ми знали да се ту говори о Катнићу, Меденици, Лазовићу, Вељовићу, Мугоши и многим другим војницима ДПС-а који су заиста радили многа злодјела и Црну Гору уздигли у сам врх крими дестинација те је заиста смјешно слушати горе наведене приче господина Живковића и његових колега који демонстрирајући своје велико вишедеценијско практично знање из области повезаности мафије и политике покушавају побјећи од онога што је био метод владања управо њих самих. Грађани Црне Горе су свему томе гласно рекли не а сви заједно смо донијели у Црну Гору демократију и слободу мишљења а заједно смо ту да радимо на промјенама и помирењу на задовољство свих нас којима је Црна Гора дом“,истакао је Спаић.
