Предсједник Владе Црне Горе Милојко Спајић оцијенио је у интервјуу за новогодишњи троброј ,,Побједе” да је неопходан дијалог власти и опозиције о Уставном суду. Додао је да о томе да ли је оспорена процедура у случају пензионисања судије Ђурановић треба да одлуче надлежне судске инстанце.
,,Друга ствар је што опозиција овај случај, односно закључак скупштинског Уставног одбора користи, нажалост, за блокаду парламента. Зашто нема жалбе на одлуку Уставног одбора, па да се ствар ријеши институционално, онако како се рјешава у земљама ЕУ? Ако је циљ политичка дестабилизација, поручујем да неће проћи. Сагласан сам са ставом амбасадора ЕУ – да политички актери започну конструктиван дијалог, ми смо на тај дијалог и позвали. Још чекамо одговор. Истовремено, тече рок од 30 дана за пријаве на јавни позив за избор двоје судија Уставног суда. Власт и опозиција сада су на испиту – грађанима могу доказати да су за пуну владавину права тако што ће се сагласити да позиције у Уставном суду заузму најбољи”, рекао је Спајић.
У посљедњи час је формирана локална власт у Подгорици након што је ПзПГ предсједника Јакова Милатовића ипак након велеобрта пристала на договор са ПЕС-о, ДЦГ и ЗБЦГ. Да ли је формирање локалне власти између осталог производ Вашег састанка са предсједником државе?
-Формирање власти у главном граду резултат је одговорног односа актера изборне трке, прије свега оних који су доминантно чинили и претходну власт. Подгорица је добила градоначелника који ће, сигуран сам, својим знањем, искуством, енергијом, и уз подршку тима који ће предводити, покренути бројне развојне пројекте и ухватити се укоштац са свим изазовима, којих није мало. Кључно је да нова власт буде добар сервис свим грађанима главног града, али и да, заједно са влашћу на централном нивоу, обезбиједи убрзани развој Подгорице и Црне Горе. Што се тиче састанка са предсједником државе, јасно је да је институционална сарадња нужна, и она, када је у питању извршна власт, није ни била доведена у питање. Одговорни смо да грађанима испоручујемо резултате, између осталог, и када је у питању јачање позиционирања наше државе кроз попуњавање дипломатске мреже, и када је у питању функционалност Савјета за одбрану и безбједност и ја сам спреман да у сваком тренутку допринесем тој сарадњи.
У наредну годину због опозиционе блокаде парламента улазимо без усвојеног буџета. Како ће се та чињеница одразити на плате, пензије, социјална давања, развојне пројекте, Војску…? Да ли је то суштински лоша порука за ЕУ интеграције?
-Жао ми је што је неодговоран однос опозиције довео до блокаде парламента. Са друге стране, поздрављам што у највишем законодавном дому није било репресије, слика које су грађани, нажалост, гледали у прошлости… Ипак, ово није вријеме за политичка надгорњавања – јануарске пензије, укључујући и сразмјерне, сходно програму „Европа сад 2“, треба увећати, треба обезбиједити и новац из ЕУ кроз План раста, кренути у крупне капиталне пројекте… Ако све ово буде угрожено, опозиција, којој је пружена рука за дијалог, треба да преузме одговорност. Буџет за 2025. ће свакако бити усвојен, зато позивам Скупштину Црне Горе да у интересу грађана и државе то учини што прије. Тако ћемо послати поруку и међународним партнерима и потенцијалним инвеститорима да је наш систем поуздан и ефикасан.
Пензионисање судије Ђурановић по оспореној процедури изазвало је политичку кризу у држави, а неки би рекли и институционалну, а имали смо и негативну реакцију ЕУ. На који начин изаћи из те кризе, да ли је као и у случају пописа дијалог једино рјешење, као што је позвао амбасадор ЕУ?
-О томе да ли је оспорена процедура у овом случају нека одлуче надлежне судске инстанце. И то је једноставан и брз начин излаза из ове ситуација. Једна ствар је неспорна – Уставни суд није блокиран, има кворум и доноси одлуке.
Друга ствар је што опозиција овај случај, односно закључак скупштинског Уставног одбора користи, нажалост, за блокаду парламента. Зашто нема жалбе на одлуку Уставног одбора, па да се ствар ријеши институционално, онако како се рјешава у земљама ЕУ? Ако је циљ политичка дестабилизација, поручујем да неће проћи. Сагласан сам са ставом амбасадора ЕУ – да политички актери започну конструктиван дијалог, ми смо на тај дијалог и позвали. Још чекамо одговор. Истовремено, тече рок од 30 дана за пријаве на јавни позив за избор двоје судија Уставног суда. Власт и опозиција сада су на испиту – грађанима могу доказати да су за пуну владавину права тако што ће се сагласити да позиције у Уставном суду заузму најбољи.
Европска комисија је означила као веома успјешну претходну годину у европским интеграцијама, али уз истицање да се не смије дозволити поларизација друштва. Што Ви видите као главне изазове у наставку приступних преговора имајући у виду да нас очекује велики напредак и затварање поглавља?
-С обзиром на то да од представника свих парламентарних партија чујемо да је улазак у Европску унију главни стратешки циљ Црне Горе, онда заиста вјерујем да немамо непремостивих препрека на том путу. Уколико политичке партије испоштују курс које саме прокламују, онда ће амбициозан план затварања свих поглавља до краја 2026. бити достижан и тиме испуњен сан генерација. Ову прилику не смијемо пропустити и вјерујем да нећемо. Према томе, уколико политички фокус остане на ономе што огромна већина грађана Црне Горе жели, онда ће на испиту бити администрација и њена ефикасност – да одговори на све захтјеве из преговарачких поглавља.
Пред нама су изазови спровођења суштинских реформи важних за цјелокупно друштво, од чега највећи терет реформи треба да изнесе наша јавна управа, уз сва ограничења административних капацитета која као мала земља имамо. Уз то, поглавља 23 и 24 остају приоритетна и ту ћемо морати да наставимо са реформама и испоручивањем конкретних резултата.
Проевропска платформа „Барометар 26“ је, по оцјенама јавности, прави начин окупљања свих политичких снага како би се што прије завршили приступни преговори Црне Горе са ЕУ. Колико се она разликује од коалиционог споразума за формирање актуелне власти и да ли очекујете ипак потпис од опозиције као што је тај документ подржала комплетна владајућа коалиција?
-„Барометар 26“ је одговор на жељу грађана, који у огромном броју, и до 80 одсто, подржавају улазак у ЕУ. Кроз ову Платформу јасно смо дефинисали да они који је прихвате не могу промовисати ништа што би могло да нас скрене са курса убрзане европске интеграције државе. Комплетна владајућа коалиција потврдила је да је то пут, а све оно што поларизује друштво рјешаваће се кроз парламентарни дијалог, до постизања најширег могућег консензуса.
У Платформи смо, у односу на коалициони споразум, конкретније указали на све предуслове неопходне да би администрација могла да одради свој дио посла, и уз нашу подршку, обезбиједи улазак у Европску унију 2028.године. Циљ је, свакако, да „Барометар 26“ подржи и опозиција и радује ме што су већ јавно саопштили да и они желе да се у политичком дијалогу рјешавају сва отворена питања. Остаје да то потврде и дјелима – престану да блокирају рад парламента, подрже документ и сједну за преговарачки сто.
Докле се стигло са Владином процедуром измјена Закона о држављанству и на што ће се односити будуће измјене? На који начин би евентуално увођење двојног држављанства са Србијом могло утицати на будућност грађана Црне Горе, прије свега оних који су њено држављанство стекли онако како закони то сада прописују?
-Прије свега, нема говора о Владиној иницијативи такве врсте. Све иницијативе које су дошле од Владе у претходној години биле су усмјерене на јачање владавине права, приближавање Европској унији и унапређење економије, односно бољег стандарда грађана. Назнаке о промјени Закона о држављанству долазе од стране појединих субјеката парламентарне већине, а свој став о потенцијалним измјенама сам већ саопштио. Дакле, ништа не смије бити урађено на штету интереса државе Црне Горе и њене независности. Такође, све што би потенцијално (наглашавам – потенцијално) настало из такве иницијативе мора бити резултат широког договора са опозицијом уз најстроже поштовање закона и Устава и у партнерству са ЕУ.
На који начин ће Влада утицати да се из бирачких спискова почну елиминисати „дупли гласачи“ – они који своје право остварују у двије државе, али и на два гласачка мјеста у Црној Гори?
-Бирачки списак важан је сегмент законодавства који је на столу пред Одбором за свеобухватну изборну реформу. Ово, као и сва остала питања која се тичу изборног законодавства, приоритет је на нашем европском путу. За неке од тих закона је неопходна и двотрећинска подршка у парламенту. Зато је неопходно да ово парламентарно тијело хитно настави свој рад, а то је уједно и још једна шанса за опозицију да суштински, а не само декларативно, докаже своје залагање за интеграцију Црне Горе у ЕУ.
Програм „Европа сад 2“ је подржало цјелокупно друштво као и бизнис сектор, укључујући и највећа приватна предузећа. Који су наредни кораци у оквиру „Европе сад 2“ и како гледате на ставове ЕК о том програму?
-Програм „Европа сад 2“ усмјерен је на постизање два примарна циља: смањење фиксних трошкова за послодавца, како би се подржао бизнис кроз подстицајну пореску политику, а Црна Гора постала још привлачнија за инвестирање, док се, са друге стране, унапређује стандард свих запослених и на тај начин ограничава одлив радне снаге након приступања Црне Горе Европској унији и либерализације тржишта рада.
Црна Гора самостална је у креирању своје економске политике и Европска комисија у овом дијелу инсистира искључиво на обезбјеђивању фискалне одрживости и поштовању критеријума када је у питању буџетски дефицит и јавни дуг. И након имплементације овог програма, јавне финансије Црне Горе су апсолутно стабилне, што доказује суфицит текуће буџетске потрошње, а што значи да држава све своје текуће обавезе финансира из текућих прихода и да се задуживање искључиво користи за отплату старих дугова и финансирање инфраструктурних пројеката, који су изузетно важни за ширење економског потенцијала земље и диверсификацију њене економије.
Што видите као кључну водиљу економског развоја Црне Горе током 2025. године? Како ће на све то утицати улазак у СЕПА систем?
-Убрзавањем европских интеграција и нашом тежњом да до 2028. будемо пуноправна чланица ЕУ, пред нашу економију постављају се велики захтјеви како би Црна Гора била спремна да постане дио јединственог тржишта ЕУ. Први корак на том путу већ смо направили поставши чланица СЕПА, што је конкретан бенефит за наше грађане и привреду, који ће омогућити да се безготовинске трансакције између Црне Горе и земаља чланица СЕПА система спроводе на бржи, једноставнији и јефтинији начин.
У наредној години, очекујемо динамичну стопу реалног економског раста од 4,8 одсто, даљу стабилизацију инфлаторних кретања и додатно смањење незапослености. Осим позитивних очекивања када је у питању туристичка сезона, подстицај економском расту даће и велики инвестициони циклус кроз започињање крупних инфраструктурних пројеката, попут изградње друге дионице ауто-пута Матешево – Андријевица, реконструкције Жељезнице, као и значајних пројеката изградње и реконструкције у области здравства и образовања. У 2025. години донијећемо одлуку о обједињавању лучког подручја кроз потенцијалну куповину некадашњих Контејнерских терминала, али и одлуку о валоризацији Аеродрома кроз коначни завршетак тендерског поступка за концесију аеродрома Подгорица и Тиват, који траје још од 2019. године.
Страни инвеститори сматрају да су услови за њихово пословање у Црној Гори током 2024. били бољи него претходних пар година. Што видите као кључне бизнис баријере које треба што прије уклонити, како би се улагања из иностранства поново увећала?
-Подстицајна и транспарентна пореска политика изузетно је важна за инвестициони амбијент једне земље. Међутим, то није једино што опређељује кредибилне инвеститоре да уложе свој новац у једну земљу, већ је то и владавина права и политичка стабилност. Сигуран сам да је посљедњих година Црна Гора направила квалитативни помак у владавини права, чему свједочи и напредак на европском путу, који је дуго година био блокиран управо због одсуства реформи на овом пољу.
Да је и са међународних адреса препознат напредак земље показује и чињеница да је за само годину дана рада ове владе унапријеђен кредитни рејтинг Црне Горе, што је јако добар сигнал за инвеститоре. Наравно, сматрам да је пред нама још пуно посла и да Црна Гора има много већи економски потенцијал, а да би га испунила, неопходно је убрзати развој инфраструктуре кроз ширење саобраћајне мреже, развој аеродрома и додатну валоризацију Луке Бар. Дигитализација јавних услуга, реформа јавних предузећа, смањење „сиве економије“, рјешавање питања недостатка радне снаге и смањење бизнис баријера области су на којима интензивно радимо и којима ће се обезбиједити основ за дугорочни економски раст и развој.
Двије и по године након настанка, како видите Покрет Европа сад на чијем сте челу? Да ли се нешто – и што – промијенило у њеним позицијама?
-Покрет Европа сад је основан са визијом да Црна Гора постане просперитетна земља, у којој ће млади остајати и градити своју будућност. У конкуренцији политичких актера који су имали власт, ресурсе и деценије искуства, издвојили су нас конкретни резултати програма „Европа сад 1“, који је знатно унаприједио животни стандард грађана. Из позиције ванпарламентарне странке постали смо најјача политичка снага у земљи, надмашивши оне који су три деценије побјеђивали на изборима.
ПЕС је у ствари настао као одговор на потребе грађана за партијом која ће се приоритетно бавити економским, а не темама из прошлости, развијати инфраструктуру и државу водити ка ЕУ. То и постижемо реализацијом програма ЕС1 и ЕС2, реформама из европске агенде, унапређењем владавине права. Пред нашом партијом је период унутастраначких договора, ширења мреже општинских одбора. У тај процес улазимо задовољни јер видимо да велики број младих у ПЕС-у препознају не само политичку партију, него и визију која ће постићи историјски искорак и увести Црну Гору у ЕУ.
Што је Ваша препорука младима у Црној Гори када је ријеч школовању и првим пословима? Да ли им ова земља нуди довољно могућности за напредовање?
-Попис је био највећа опомена да као друштво морамо урадити све како бисмо задржали младе у Црној Гори. Превише људи је напустило нашу земљу у претходним деценијама, тако да је стварање услова за останак младих међу приоритетима ове владе. Такође, врло је важно да наше грађане, који су стекли образовање и професионално искуство у иностранству, вратимо како би помогли да Црна Гора испуни сав свој потенцијал. Повратак квалитетног кадра покушавамо да афирмишемо и кроз постављање професионалаца на чело државних предузећа и у управне одборе. Младима морамо стварати више могућности да напредују и усавршавају се.
Повећањем минималне и просјечне зараде такође им стварамо основ да запослење траже у Црној Гори, а додатни искорак биће примјена програма „Гаранција за младе“. Кроз овај програм омогућићемо да свака млада особа у року од четири мјесеца откад је постала незапослена или је завршила формално образовање добије квалитетну понуду за посао, приправнички стаж, даље усавршавање или наставак образовања. Пилот фаза овог програма почиње већ у јануару 2025. године и то у Бијелом Пољу, Никшићу и Улцињу.
За српски језик као службени неопходна промјена Устава
Да ли српски језик треба да постане службени језик у Црној Гори или је његова позиција већ ријешена на одговарајући начин кроз језик у службеној употреби – као што је то случај и у Србији?
-Таква иницијатива би захтијевала евентуалне измјене Устава што, како сам Вам претходно казао, не би могло да се догоди без најширег консензуса. Ипак, морамо да будемо свјесни да Црна Гора живи најважнији интеграциони моментум у својој историји и да ништа не смијемо учинити приоритетнијим. Управо зато је Влада понудила Платформу „Барометар 26“, којом се сви релевантни друштвени актери (који се залажу за чланство у Европској унији) позивају да дају допринос затварању преговарачких поглавља до краја 2026. године. Платформу су подржали сви чиниоци парламентарне већине. Такозвана поларизујућа питања биће отворена у посебним радним групама и скупштинским одборима, уз глас експерата из академске заједнице, гђе би се тражили компромиси између свих идентитетских групација у Црној Гори. Свакако, важно је да имамо на уму и резултате Пописа који несумњиво пружају основ да се отворе оваква питања, чија рјешења, како сам већ казао, морамо тражити у широким консултацијама.
С обзиром на ставове из Европског суда правде у користи Малте и њене шеме „зланих пасоша“, да ли би за Црну Гору било боље да реактивира програм економског држављанства, како то сматрају бројни аналитичари?
-Посебан програм „економско држављанство“ у Црној Гори допринио је привлачењу страних инвестиција, које су имале мултипликативни економски ефекат, као што је валоризација значајних економских потенцијала и ресурса, отварање нових радних мјеста, као и подстицај равномјернијег регионалног развоја. Током примјене програма, у једном дијелу уочили смо и одређене пропусте, нарочито када је у питању употреба финансијских средстава, као и банкарских гаранција. Зато сматрам да би било од изузетног значаја размотрити редефинисање постојећих услова или потенцијални иновирани концепт, који би био прилагођенији потребама и условима како црногорске, тако и глобалне економије, тј. више фокусиран на привлачење талената, који би својим знањем допринијели даљем унапређењу конкурентности црногорске привреде и бржем укључивању у велико европско, али и глобално тржиште.
Упознати смо са поступком који води Малта, али и чињеницом да тренутно 70 земаља у свијету има неки облик издавања пасоша по основу финансијског доприноса. Полазећи од тога, донијећемо одлуку која ће бити усаглашена са Европском унијом, како бисмо заштитили безбједност и репутацију државе, а посљедично и Европске уније, од ризика уласка сумњивог капитала или појединаца умијешаних у прање новца и финансирање тероризма, али и обезбиједили нове подстицајне услове за развој економије.
Извор: Побједа
