Раст зарада у Црној Гори, кроз спровођење програма Европа сад, није утицао на скок инфлације, саопштио је премијер Милојко Спајић и додао да је то био један спин који се стално користио. Он је на панел дискусији под називом Анализа цијена и пословања трговинских ланаца у Црној Гори, која је данас организована на Економском факултету у Подгорици, рекао да на инфлацију нијесу утицале ни марже, ни раст потражње.. Директан пренос обезбијеђен је на Првом програму ТВЦГ, као и на Порталу РТЦГ.
Учесници панела били су Милојко Спајић, предсједник Владе Црне Горе, проф. др Мијат Јоцовић, декан Економског факултета, и проф. др Маја Баћовић, редовни професор Економског факултета, као и Бранко Крвавац, шеф Кабинета предсједника Владе. Модератор је био Бојан Терзић, новинар.
Спајић је саопштио и да потражња у Црној Гори није порасла од 2022. године, што значи да се није куповало више производа, односно да раст зарада није повећао тражњу, нити је утицао на инфлацију. Он сматра да је прије 2022. године на црногорском тржишту рада владала „дивља економија“, јер је већина запослених примала дио зарада „на руке“.
14:02
Спајић је рекао да се јако добро осјећа током ове дискусије.
“Слажем се у дијелу студије која каже да повећање инфлације хране била 90 и нешто одсто увозног карактера. Европа сад 1 није имала утицаја на инфлацију. Побијте ме аргументом.Бизниси кажу да им је цијена рада пала, а трговински ланци кажу да су им фиксни трошкови пали, а једино су порасли трошкови импута”, наводи Спајић.
Спајић је рекао да нико није побио кључни аргумент а то је да су у анализи користили податке Монстата који нијесу били тачни.
Крвавац каже да су 50 одсто повећали приходе од доприноса и то показује колико је било сиве зоне.
13:31
Декан Економског факултета Мијат Јоцовић закључује да премијер Спајић има контрадикторне изјаве.
“Казали сте да смо радили срамну студију, сад аје за Вас она прихватљива. Кад нам кажете као премијер да радимо срамне студије ја сам размишљао и сјетио се Ива Андрића који каже “У ћутању је сигурност”. Можда је боље да смо ћутали и нијесмо радили али какви би ми били професори ако имамо став, а бојимо се да га саопштимо и какво друштво правимо, ако професорима кажу да су некомпетентни да немају став и да не смију”, истакао је Јоцовић.
Каже да они као професори са Економског факултета нијесу имали дилему да ураде студију.
“Питање карактера је јако важно и ја сам професор привредног права и ова студија и ограничење маржи показује питање карактера економских институција које постоје код нас. Одговор нека дају креатори политике. Те институције морају да подстичу тржиште и конкуренцију. Ако тржиште је такво да има монопола и злоупотреба онда се јављају групе које спречавају прогрес “, наводи Јоцовић.
Истиче да је задатак професора био да укажу на то, а на политичарима је да праве отворене економске институције.
“То је смисао, а питање је каква је мјера ограничавање маржи и да ли се ту ограничавају слободе или дају слободе?”упитао је Јоцовић.
Морамо, каже, да одговоримо да ли постоје код нас у било којим тржиштима монополи и да ли су профити бизниса несразмјерни њиховим трошковима и да тако штиитмо и тржишта.
“Интерес је привреде да нађу и отклоне сумњу да ли постоје монополи. И то да ли постоје злоупотребе утврђују институције, то не утврђују професори”, казао је Јоцовић.
Како наводи треба да стварамо отворене институције и да питамо желимо ли овакав Еконосмки факултет или треба да се бојимо да износимо став.
“Ја сам поносан на овај разговор и на аргументацију коју износимо. Циљ је факултета не да критикује политику већ да ради на прогресу друштва. Ако затварате факултет онда правите и затворене људе који се боје да мисле и да говоре”,указује професор Јоцовић.
13:15
Шеф Кабинета предсједника Владе Бранко Крвавац каже да подаци показују да није дошло до губитака, те да има 15. 000 запослених у сектору трговине и да је то значајан број за нас.
“Поалзне основе у анализи нијесу добре Лимитирали смо марже, имамо програм Европа сад и ми смо испод ЕУ зоне инфлације. Имате Француску, Бугарску и кад узмете ЕУ зону ми смо испод инфлације. Тамо није било Европ сад и смањења пореског оптерећења на рад и тамо имате височије стопе него код нас”, истакао је Крвавац.
Како је рекао, помињале су се анализе ММФ-а и Свјетске банке али нико није поменуо анализу Свјетске организације рада.
“Закључци су да примјена саме Европе сад није имала негативан утицај на компаније нити на пприходе привредних друштава већ је повећала профитабилност компанија”, истиче Крвавац.
12:42
Премијер Милојко Спајић казао је да је данас дошао у својству некога ко живи и воли економију, а не као предсједник Владе или политичар.
Он је истакао да жели до краја да истражи шта је истина и да прође сва истраживања.
“Постоји доста ствари које ми не споримо али постоје и ствари које мислимо да нису чињенично тачне у вашем истраживању, не из лоше намјере, него бисмо да прођемо ствари које су стварно комплексне”, рекао је Спајић.
Уколико је инфлација инпута 29 или скоро 30 одсто, а инфлација оутпута 31 одсто, Спајић је упитао “зар није логично тврдити да су суштински инпути једини дио инфлације”.
Истакао је да су Европа сад 1 и 2 добра ствар која се десила Црној Гори.
“Када смо причали са трговинским ланцима, они су нам рекли да су имали уштеде због Европе сад 1. Највећи трговински ланац има милион и по уштеду по основу Европе сад 1. За друге је било у распону од 400 и нешто хиљада до милион и по”, рекао је он.
Просјек инфлације у Црној Гори је нижи од еурозоне, рекао је премијер.
Он је истакао да су имали податке од Свјетске банке, да је сива економија харала на тржишту рада и да није било никога који је имао тачну бруто зараду, оно што је примаона рачун.
“210.000 је био број запослених прије Европе сад 1 и 2, 287.000 је данас. То је скоро 80.000 нових радника. Вјерујете ли ви да је 80.000 нових радних мјеста направљено у Црној Гори за двије ипо године? Наравно да није. Огроман број тих радних мјеста је само легализован”, казао је Спајић.
Фото: Сцреенсхот/Медиабиро
11:49
Редовна професорица Економског факултета Маја Баћовић саопштила је да се анализа “Макроекономски амбијент у Црној Гори 2021-2023″ односи прије свега на сектор прехрамбених производа и пића.
Према њеним ријечима, циљ студије био је да пружи објективну слику о утицају пословне полиитке привредних субјеката и сектора трговине на раст роба цијена широке потрошње, али и да спроведе финансијске анализе пословања трговинских ланаца и анализира утицај промјене трговинских маржи.
“Односно ограничавања цијена прехрамбених производа у трговинским ланцима, и утицај свега тога на све остале економске прилике у Црној Гори”, казала је она.
Истакла је да студија рађена од марта до маја 2024. године.
Она је нагласила да до раста цијена долази онда када зараде расту брже од продуктивности рада.
Баћовић је истакла да увођење маржи на одређени број прехрамбених производа има негативан ефекат на одређени број трговинских предузећа.
Она је казала да сектор трговине ствара 14 одсто нашег БДП-а и запошљава 37 одсто радника у приватном сектору.
“Значи око 50-ак хиљада радника ради у сектору трговине. Чак и мала промјена у сектору трговине брутално се одражава на
БДП Црне Горе и на пореске приходе, и на запосленост у Црној Гори”, поручила је Баћовић.
