Куповна моћ грађана Црне Горе данас је на највишем нивоу до сада, уз рекордне зараде и пензије, најниже пореско оптерећење рада у Европи и стабилне цијене, казао је премијер Милојко Спајић. Влада истиче да су спроведене економске мјере довеле до раста стандарда, очувања стабилности јавних финансија и побољшања међународног положаја државе.
“Плате и пензије грађана Црне Горе никада нијесу биле веће, а куповна моћ највећа је до сада, што потврђују бројни параметри и оцјене наших међународних партнера. Раст зарада у Црној Гори је био најснажнији у односу на регион и државе чланице Европске уније, при чему је просјечна плата готово дуплирана у протеклих неколико година, док је реални раст плате, умањен за инфлацију у наведеном периоду, такође износио преко 40 одсто”, казао је Спајић у одговору на питање посланика Грађанског покрета УРА Милош Конатар.
Од самог тренутка ступања на дужност, 44. Влада је, каже Спајић, у домену економске политике донијела значајне мјере које су директно повећале расположиви доходак грађана.
“Најзначајније мјере апсолутно се односе на раст минималне и просјечне пензије, снажно повећање зарада и смањење пореског оптерећења на рад. Црна Гора данас има просјечну пензију на нивоу неких држава чланица ЕУ, минималну пензију изнад неких држава чланица ЕУ, плате и пензије које су највише у региону. У односу на протеклих неколико година, Црна Гора биљежи реални раст примања грађана, свих облика, па су тако просјечна плата и пензија увећане за око 40 одсто када се урачуна инфлација, односно знатно више када је у питању минимална зарада, чиме је враћено достојанство грађана са најнижим примањима и повећања финансијска и социјална инклузија”, навео је Спајић.
Истовремено, додаје он, Црна Гора данас има најниже пореско оптерећење рада у Европи, које је двоструко смањено у односу на период од прије свега неколико година уназад.
“Овим стратешким мјерама знатно је олакшан фискални терет рада, амортизован је пораст минималца за послодавце и дат је снажан подстицај конкурентности наше привреде и пословању, уз бројне друге мјере олакшања и подстицања бизнис амбијента”, казао је Спајић.
Наш порески систем, истиче Спајић, данас спада међу најконкурентније на цијелом европском простору, стварајући стабилан и стимулативан оквир за развој привреде.
“Наше стопе пореза на зараду и добит компанија су једни од од најнижих у Европи. За илустрацију, Хрватска, са готово двоструким пореским оптерећењем на рад, примјењује стопу ПДВ-а у туризму од 13 одсто. Дакле, свеукупно посматрано, реализацијом наведених мјера у Црној Гори значајно је побољшана социо-економска слика и очуван стандард грађана, а истовремено смањени трошкови рада за компаније и унапријеђен пословни амбијент”, навео је Спајић.
Он је даље навео да је укупна инфлација, као и инфлација у туризму, била највиша у мандату претходне, 43. Владе, на челу са лидером Грађанског покрета УРА.
“Инфлација током мандата те Владе је ишла до рекордних и невјероватних 17,5 одсто у 2022. години, да би потом и током 2023. године раст цијена износио додатних девет одсто на годишњем нивоу. У поређењу са тим, у првој години мандата ове Владе, просјечна инфлација износи 3,3 одсто, што говори у прилог значајној стабилизацији и смиривању инфлаторних притисака”, казао је Спајић.
По питању нових мјера пореске политике у сектору туризма и угоститељства, Спајић подсјећа да је уведена нова снижена стопа ПДВ-а од 15 одсто на производе и услуге у овој области, што је мјера која је ступила на снагу 1.1.2025. године.
“Стога, неопходно је анализирати раст цијена у туризму током претходних неколико година, односно конкретно категорије ‘хотели и ресторани’, закључно са посљедњим доступним подацима у овој години. Кључни резултати упоредних података показују да је највећа инфлација у туризму генерисана управо у мандату претходне Владе, па је према званичним подацима она износила и до 20 одсто током 2022. године, са даљим растом од 14 одсто у 2023. години, у ситуацији када је у туризму важила снижена стопа ПДВ-а од седам одсто. Током мандата 44. Владе, инфлација у туризму је стабилизована на око осам одсто, што суштински обара тезу да су измјене пореских стопа убрзале инфлацију у овом сектору”, навео је Спајић.
Влада је, додаје, постигла да укупна стопа инфлације у Црној Гори буде на најнижем нивоу од 2021. године, захваљујући превасходно мјерама које су довеле до ограничења раста цијена основних животних намирница у трговинама.
“Додатно, у мјесецу када је дошло до снажног повећања зарада на крају 2024. године, инфлација у Црној Гори је била на нивоу од испод два одсто, што је у том тренутку било ниже чак и од просјека Европске уније и Еурозоне. Као резултат владиних мјера, дошло је до пада цијена на мјесечном нивоу на самом крају 2024. године, што је снажно повећало животни стандард, јер је дошло до пораста расположивог дохотка становништва”, казао је Спајић.
Конкретно, Влада је, каже премијер, имплементирала мјере које су се односиле на ограничење маржи великог броја прехрамбених производа и средстава за личну употребу и хигијену, у износу од пет до 15 одсто, у малопродаји и велепродаји, са листом од 43 производа, са преко 500 артикала у сваком већем малопродајном ланцу, а у сљедећој фази, кроз акцију „Лимитиране цијене“, на више стотина артикала који су груписани у 73 врсте производа у сваком већем малопродајном ланцу.
“Владине мјере су усвојене у договору са социјалним партнерима, у инклузивном и партнерском дијалогу и без угрожавања контунуитета снабдјевености кључних добара на тржишту”, додаје Спајић.
Подсјећа да је у прошлој години, по први пут након 11 година повећан кредитни рејтинг државе Црне Горе, што је значајна потврда међународних институција да смо поуздан партнер и да је Влада посвећена имплементацији структурних реформи и одрживости јавних финансија.
“Треба ли такође нагласити и да је након застоја и готово комплетног заустављања европског пута у периоду прошле Владе, практично откључан пут ЕУ интеграција управо захваљујући посвећености ове Владе реформама и конкретним политикама. Вјерујем да ћете бити сагласни у оцјени да су европски партнери похвалили значајан напредак Црне Горе и перспективу у контексту затварања поглавља у ЕУ интеграцијама, да је већ исплаћено неколико транши средстава из Плана раста ЕУ, на бази конкретних реформи које спроводи Црна Гора”, казао је Спајић.
извор: ЦДМ
