Српска православна црква данас слави Ђурђиц, празник посвећен Светом великомученику Георгију.
Свети Георгије, Ђорђе, односно Ђурађ, како се још назива, био је борац за хришћанство, који је проповиједао новозавјетну вјеру. Одбио је послушност цару Диоклецијану, изјавивши да се не плаши да умре за своју вјеру, па је и погубљен 303. године.
По жељи светитеља, његове мошти пренијете су из Никомидије у град Лиду Палестинску у вријеме цара Константина.
Према предању, нема броја чудима која су се дешавала на гробу светог Георгија, као ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га спомињу и траже његову помоћ до дана данашњег, преноси РТС.
У нашем народу светац се слави два пута годишње. Они који славе данашњи Ђурђиц, за славску икону узимају икону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја по новом календару, на дан смрти светитеља, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.
Ђурђиц је слава или преслава многих породица и мјеста.
Овим празником почињу и Вучји дани или Мратинци, који трају до Мратиндана, 24. новембра.
По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.
Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.
Према народном вјеровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
