Српска православна црква данас прославља празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, посвећен двојици светих врача (лекара), бесребреника и чудотворца.
Козма и Дамјан су били браћа родом из Рима. Као деца су крштени и у хришћанском духу васпитани. Имали су велику благодат од Бога да лече људе и животиње од сваке болести и муке, обично полагањем руку на њих. Заузврат нису тражили никакву награду, само су захтевали од болесника да верују у Исуса Христа.
У то време у Риму је царовао цар Карин. Гонитељи хришћанства су пред њега довали свету браћу оковану у ланце и, после дугог испитивања, цар им је наредио да се одрекну вере у Исуса Христа и принесу жртве римским боговима. Међутим, Козма и Дамјан нису послушали цара и саветовали га да он призна „јединога истинитога Бога”, речима: „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би имали коме клањати.”
Када светитељи то изрекоше, одмах се Карину измени лице и шија му се посуврати, те му се лице обрете на плећима и он не могаше окренути врат свој, нити му ко могаше помоћи. И тако сеђаше Карин на престолу са посувраћеним вратом и лицем. Међутим народ, посматрајући то, громогласно викаше: Велик је Бог хришћански и нема другог Бога осим Њега!
Цар је напокон изјавио своју веру у Исуса, његов врат се исправи и лице врати у пређашње стање, те он захвали Богу и пусти браћу.
Они се вратише у своје село да лече људе из околних места и проповедају хришћанство. На добром гласу који се за њима чуо позавидео им је на слави један лекар, негдашњи учитељ њихов и, под изговором да беру лековите траве, извео их у планину и убио камењем 284. године, а њихова тела сакрио код потока.
Манастир светих Врача у Зочишту код Ораховца, у коме се чува и дјелић моштију двојице светитеља, прославља данас своју славу уз учешће великог броја вјерника са свих страна Косова и Метохије али и уже Срије и Црне Горе.
Монашко кандило манастира Зочиште претрајало многа је страдања па и ово последње када је Светиња била потпуно разорена експлозивом 1999. године од стране албанских екстремиста.
Игуман манастира Архимандрит Стефан (Миленковић, казао је за емисију ,,Косметска кандила” Радија ,,Светигора” да се село Зочиште са црквом Св. Врача помиње први пут у повељи Стефана Дечанског 1327. године, по народном предању црква је “300 година старија од Дечана”. Испод цркве налази се природан извор Врело, чија се вода у народу сматра љековитом, посебно за лијечење болести очију, по чему ово мјесто и добило име.
Ова Светиња чува чудотворне мошти Светих врача Козме и Дамјана, бесјцјен бисер православља чије Свете мошти чудотворе и ицсјељују душе жедне и гладне Бога живога. Небројена су чуда и исцјељења којима нас Бог дарује на молитве Светих врача Козме и Дамјана а највеће чудо је обнова ове Свете обитељи која је до темеља била порушена од стране албанских екстремиста у септембру 1999. године.
И данас, у манастир у којем се догађају бројна чудесна исцјељења, долази велики број православних вјерника, странаца, али и Албанаца, муслимана из околине, који светињи приступају са вјером и великим поштовањем.
Монаси манастира вратили су се у Зочиште после 17. марта 2004. године. Посебна заслуга за обнову овог хришћанског објекта, припада италијанском контигенту КФОР-а, који је задужен за његово обезбеђење, као и генералу Ерику Данилу и његовом заменику, немачком пуковнику Ерхарду Билеру, који je истакао обнову манастира као један од приоритета у току свог мандата. Крајем 2006. године радови на обнови цркве су били приведени крају. За градњу је коришћен камен од порушене старе цркве, а нова црква је по облику скоро идентична предходној. Мошти чудотворних светаца су биле враћене на место где иначе припадају. Ово је први обновљен православни објекат од преко 150 порушених цркава за осам година.
Отац Стефан је прије 35 година дошао о манастир Црну реку, монашки пут га води у манастир Високе Дечане гдје је и замонашен, потом у Свете Архангеле гдје је био игуман, у Бањску, да би затим дошао у манастир Светих врача у Зочишту гдје је већ 16 година на челу ове Светиње.
Свети Врачи су и сеоска и храмовна слава Крајишта, села у околини Липљана, у коме данас не живи ни један Србин. Срби су из овог места протерани 1999. године, а црква је оштећена. Пре неколико година мештани су се организовали очистили храм, црквено двориште и гробље и овде се редовно окупљају за празник Светих Врача. Група Албанаца из Крајишта прошле године је са разгласа пустала песме у којима се велича ОВК ометајући тако литургију која се одржавала у цркви.
