Српска православна црква данас прославља празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан. Један је од 15 највећих хришћанских празника, а посвећен првим проповједницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа. Свечари га често узимају за крсну славу, а у црквеном календару уписан је црвеним словом.
Свети апостол Петар
Свети Петар је био међу првим Јеврејима који су постали ученици Исуса Христа. О његовом животу говоре приче из Новог завета. Био је рибар на Тиберијском језеру. Са братом Андрејем одлучио је да постане Исусов ученик и добио је арамејско име Кефа (камен), што је на грчком било Петар. У Матејевом јеванђељу каже се да је Христ сматрао Петра за темељ своје Цркве.
,,Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен пред суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, васкрсавао мртве, чак и од сенке његове исцељивали су се болесници… По заповести цара Нерона… Петар би осуђен на смрт.
Свети апостол Павле
Рођен је у Тарсу у јеврејској породици Венијаминовог племена. Најпре се звао Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ првих хришћана који су такође били јеврејског порекла. Када се обратио у хришћанску веру, постао је апостол, поборник и проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Страдао је због проповедања Јеванђеља, такође у време цара Нерона.
,,Добио је назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: ,,Не живим ја, него Христос у мени”, тада је посечен је у Риму, у време цара Нерона кад и апостол Петар.
