Српска православна црква данас обиљежава празник преноса моштију Светог Саве који се десио за вријеме краља Владислава 1237. године, из Трнова у манастир Милешево.
Годину дана након смрти светитеља (13. јануар 1236) и сахране у Трнову, у цркви Светих Четрдесет Мученика, свеблажени намесник његов архиепископ Арсеније ражалио се за Светим као за својим оцем и учитељем, па је отишао краљу Владиславу да га моли да светитељеве мошти не леже у туђој земљи већ да га пренесе у његову.
Краљ се обрадовао овом предлогу и послао свог најугледнијег благородника своме тасту, бугарском цару Асепу, са молбом да му да тијело Светога Саве. Ипак, наводећи да се светитељ упокојио међу њима и да његово свето тело лежи у цркви са великом почашћу, цар је одговорио да нема потребе да се свете мошти преносе.
Краљ Владислав опет је послао цару још већи број благородника. Цар је овога пута био у недоумици, јер је сматрао да лишити се светитеља, то је као лишити се царства. Онда је призвао патријарха и своје саветнике и питао их шта да ради. Они су му рекли да никако не даје тело светитеља, пошто велможе и сав град негодују због тога. Тада цар написа утешно писмо своме зету.
Владислав се реши да сам оде тасту. Послао је пред собом гласнике да долази са много својих благородника, епископа и игумана. Цар Асен га је дочекао далеко испред града са сваком почашћу и љубављу. Краљ Владислав, пре него што је ушао у царске дворе, замолио је цара за допуштење да са свима својима оде најпре у цркву Светих Четрдесет Мученика да се поклони. Проливајући горке сузе и ударајући главом о земљу пред гробом светитеља, краљ Владислав му се исповедао као живоме и молио да му опрости што је сагрешио. Толико се дуго молио да му је лице отекло од суза. Цар га је позвао затим у двор и приредио му славље.
Следеће ноћи цару се јавио у сну анђео Божји у облику Светога Саве и наредио му да да да се светитељ однесе. Цар се препао и ово испричао патријарху и велможама, који су му рекли да је истинит и да је то посета од Бога ради Светога и саветовали га да да светитеља да га однесу у његову земљу да му царство не би снашла нека беда.
Цар је то саопштио краљу Владиславу. Пошто је са епископима у храму била одслужена света Литургија, отворили су часни гроб. Тело би нађено потпуно цело и нетљено и као да светитељ спава. Власи главе и брада његова биле су светле и целе и миомир, као најлепши мирис, разлио се по целом храму. Тако исто и дрво и прах гроба светитељевог Бог обогати пријатним мирисом и исцељењима, тако да, чувши за све то, трновски грађани се у гомилама скупише да виде светитеља и добију од њега исцељење.
Чувши за чудеса, краљ се прибојао да се цар не предомисли и заповедио је да одмах подигну светитеља и крену у Србију. Грађани Трнова, а и они из унутрашњости, дуго су потом долазили гробу, доносили своје болеснике и добијали исцељења.
+Носећи свете мошти свог светог стрица у своју земљу, краљ Владислав радосно је хитао испред кивота. А кад се приближио са светим моштима, блажени архиепископ Арсеније изашао је у сусрет са епископима, игуманима, благородницима и мноштвом верујућих и учинили достојно поклоњење и целивали свете мошти. Народ српски је почео да се слива са свих страна и чудеса почеше да се дешавају.
Краљ и архиепископ, са епископима, игуманима, монасима, благородницима и мноштвом народа, носио је светитеља у великој радости са псалмима и песмама. Кад су стигли у манастир Милешево, краљеву задужбину, у цркви Светог Вазнесења Господњег га положише у гроб који му краљ беше спремио. Приредио је и велико празнично славље у спомен Светога Саве.
Не много касније, једном богобојажљивом и побожном преподобном старцу у манастиру Милешева јавио се у сну Свети Сава говорећи да његове свете мошти изваде из гроба и положе их испред гроба у цркви. То би учињено и од њих су била многа чудеса.
