Српска православна црква данас прославља празник Вазнесења Христовог- Спасовдан.
Вазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.
По православком вјеровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
Идите по свему свијету и проповиједајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Да би у томе успјели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Вазнесење је слава многих породица а овај празник као свог небеског покровитеља прославља Београд чијим улицама ће данас проћи Спасовданска литија у којој ће бити ношен појас пресвете Богородице који је јуче стигао из Манастира Ватопед са Свете горе.
Поглавар српске православне цркве Патријарх Порфирије изразио је радост јер је Богородица послалала појас да нам да утеху и снагу и да нас подсети да смо створени да будемо храм Духа Светога.
Часни појас Пресвете Богородице, то је исти онај појас који је у свом путешествију носила око свог струка када се у њеној утроби оваплотио Бог живи, рекао је Патријарх српски.
,,Вазнесење Господа са земље на небо исто је тако велико изненађење за људе као што је Његово спуштање с неба на земљу и рођење у телу било изненађење за ангеле. Уосталом, који догађај у Његовом животу не представља јединствену новост и јединствено изненађење за свет? Као што су ангели морали с дивљењем посматрати, како Бог при првом стварању одваја светлост од таме, и воду од суха, и како уређује звезде по небесном своду, и како подиже из прашине биље и животиње, и како најзад уобличава човека и даје му живу душу, исто тако сваки од нас мора, хтео нехтео, с дивљењем посматрати догађаје у животу Спаситељевом, почев од необичне благовести архангела Гаврила Пресветој Дјеви у Назарету па све редом до Његовог моћног вазнесења на Гори Јелеонској…
…изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. Како величанствен и дирљив растанак са земљом! Тамо на ивици Горе Јелеонске, на догледу хумке, испод које је умрли Лазар поново се дигао у овај времени живот, уздигао се васкрсли Господ у недогледне висине вечнога живота. Уздигао се не до звезда него изнад звезда; уздигао се не до ангела него изнад ангела, и не до највиших сила небесних него изнад ових, изнад свих бесмртних војски небесних, изнад свих рајских обиталишта ангелских и праведничких, далеко, далеко и за херувимске очи, до самога престола Оца небесног, до у сами тајанствени олтар Свете и животворне Тројице.”
Свети Владика Николај
Фото: Тв Храм
