Српска православна црква данас (31. октобра) прославља празник светог апостола и јеванђелисте Луке и светог Петра Цетињског, чије свете мошти почивају у Цетињском манастиру поред руке светог Јована Крститеља која је крстила Господа и честице Часног крста на којем је распет Исус Христос.
Свети апостол Лука родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У вријеме Христове дјелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, гдје видје Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би свједок чудесних дјела његових.
Повјеровавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заједно са Клеопом видио је васкрслог Господа на путу за Емаус.
По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и постао сатрудник апостола Павла.
Са апостолом Павлом путовао је у Рим обраћајућу Јевреје и незнабошце у вјеру Христову. На молбу хришћана написао је Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти апостола Павла, проповиједао је по Италији, Далмацији и Македонији.
Имао је 84 године када га идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и објесише о једну маслину у Теби Беотијској. Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у вријеме Констанција, сина Константиновог.
Свети Петар Цетињски
Свети Петар Цетињски био је митрополит црногорски. Рођен је 1749. у селу Његуши. Ступио је у монашки чин у својој 12. години. Године 1782. постаје митрополит и господар Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је свом народу.
Радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача. Прославио се побједом над Наполеоновом војском у Боки и Далмацији.
Иако је био кнез, живио је као прост монах у једној тјескобној келији. Упокојио се 31. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају у Цетињском манастиру.
Петар Ⅰ Петровић Његош, Митрополит цетињски рођен је 1. априла 1749. год. на Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу“. У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање. Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа. По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник. Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спријечи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана. Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.
