Уколико не буде већине од најмање 49 посланика за избор нове Владе онда није лако рачунати да ће бити формирана двотрећинска већина која треба да спроведе потпуну деблокаду правосуђа и изборну реформу, казали су РТЦГ политички аналитичари Владимир Добросављевић и Стефан Ђукић.
Парламент у процесу европских интеграција има важне задатке. У првом реду, избор врховног тужиоца и седмог судије Уставног суда, али и измјену и допуну Закона о избору одорника и посланика. За све то потребна је двотрећинска већина.
Политиколог Владимир Добросављевић указао је на важност политичког фокуса мандатара и лидера Покрета Европа сад (ПЕС) Милојка Спајића, који, како каже, показује интенције да формира власт без оних групација захваљујући чијим гласовима је његов партијски колега постао предсједник државе, и тиме омогућио успјех ПЕС-а на парламентарним изборима.
Аналитичар и професор филозофије Стефан Ђукић оцјењује да коалиција “За будућност Црне Горе” (ЗБЦГ) има право да се љути ако је био принцип да се мјеста у влади дијеле по освојеним мандатима.
Критикује Спајића што убацује у владу људе који су прије четири мјесеца агитовали за бившег предсједника државе Мила Ђукановића.
Право питање је, истиче с друге стране Добросављевић, политички фокус мандатара.
“Шта је Спајићу, сем пројекта ‘Европа сад 2, који је потенцијално високоризичан за јавне финансије Црне Горе, још од суштинског политичког значаја, када показује интенције да формира власт без оних групација захваљујући чијим гласовима је његов партијски колега постао предсједник државе, и тиме омогућио успех ПЕС на парламентарним изборима”, пита се Добросављевић.
Из начина на који су вођени преговори о формирању парламентарне већине и саставу нове Владе, сматра да реформе у правосуђу, изборно законодавство, па и уставне промјене, очито нијесу “сфера политичког интересовања лидера ПЕС-а и његових, новостечених, савезника”.
Добросављевић за подсјећа да су у својим годишњим извјештајима, из прољећа 2021. године Стејт дипартмент и организација Фридом хаус, управо ове двије девијације акцентовале као највеће изазове са којима се црногорско друштво суочава.
“Самим тим извршна власт која се одриче формирања скупштинске већине, са јасним реформским потенцијалом и капацитетом, транспарентно ставља до знања, како домаћој јавности, тако и међународним партнерима, да јој имплементација европских стандарда и праксе у поменутим областима, није у фокусу”, наводи Добросављевић за Портал Јавног сервиса.
