
Коментаришући све присутније насиље у нашем друштву гостујући на Градској РТВ, адвокат Митар Шушић, казао је да у цјелини не можемо говорити о безбједности било које струке и било ког појединца на адекватан начин, имајући у виду да је насиље поготово у формама које нису директе, са друштвених мрежа, вајбер група, врло често некажњиво.
Када је ријеч о формирању власти у Подгорици, За будућност Подгорице је добила увјеравање од коалиције ПЕС и Демократе да су расположени за сарадњу, те да од друге коалиције који чине ГП УРА и предсједник Милатовић нису добили одговор.
„Платформа је само еуфемизам за одлагање процеса и прављење неких договора иза сцене. Сви су свјесни шта је једино логичко и политички оправдано исходише ових избора, а сваки покушај да се из тога извуче нека позиција која не припада, завршиће како је завршила и у прошлости“ поручио је Шушић.
На питање зашто све чешће имао појаву насиља у друштву, Шушић сматра да треба тражити и у глобалним трендовима и глобалној промоцији насиља.
„Кроз кинематографију и музику, насиље се промовише као пожељан облик понашања што утиче на перцепцију и понашање посебно младих људи. Зато имамо кланове, убиства на улицама која не маре ко може страдати том приликом, зато имамо нападе на новинаре, пријетње на вајбер групама“, објашњава он.
Истиче да је кључ за решавање тог проблема однос државе према томе, јер ако нећемо или не можемо да на колективном нивоу утичемо на продукцију квалитетног садржаја у медијима, музици, кинематографији, одговор је примјена закона.
„Тренутна казнена политика према насиљу је таква да оно заправо бива стимулисано. Неко ко је учесник одређеног облика понашања које је насилно, не може очекивати неку казну која би била тако флагрантно задрирање у његова права. Тешко је без озбиљније стратегије, која се треба бавити и казненом политиком и превенцијом, те друштвеним амбијентом, изборити се са проблемом насиља“, сматра Шушић.
Осим новинара, свједочимо да често насиље трпе и здравствени радници и адвокати, истакао је Беговић. Додаје, да би увођење статуса службеног лица за новинаре, било једно од првих корака у борби државе против појаве насиља, будући да би новинар био заштићен квалитетнијем нивоу.
Шушић је истакао да је јуче изостала реакција невладиног сектора поводом напада на новинарку Раичковић.
„Имали прилично јединствену реакцију медија, чак су и политичари били врло гласни, међуим, оно што је изостало, а што открива неке ствари у друштву је потпуно ћутање оних којима је то једини позив у животу- заштита људских права, слобода медија, заштита права жена. Нападнута је жена, нападнута је новинарка због свог писања. На сајтовима водећих НВО, које се наводоно баве заштитом људских права, ни слова о томе. Ти мишеви се и даље баве пописом, држављанством, али о овоме нисмо имали ниједну јавну реакцију од водећих НВО које претендују да буду креатори јавних политика, заштитници универзалних вриједности, а које заправо само спроводе агенду онога ко их плати“, поручио је Шушић.
Двојно држављанство
Шушић сматра да грађанин не може имати штету од двојног држављанства, док штету можеда трпи одређена политичка партија или идеологија.
„Имамо сукоб различитих виђења Црне Горе. Неко је видио Црну Гору као своју приватну државу, а држављанство је однос према тој држави, и онда је концепт држављанства креиран да подрижи такву политику. Због тога је Закон о држављанству рестриктиван. Ми и даље имамо чињеницу да у Црној Гори борави велики број људи који су поријеклом из Црне Горе, чији су родитељи из ЦГ, чија су ђеца рођена у ЦГ, који живе овђе више деценија, а који нису остварили право на држављанство из разлога што им је различитим административним заврзламам ускраћивано и скраћивано право на привремени или стални боравак, који је један од услова за стицање држављанства. Либерализација држављанства у стах тјера оне који Црну Гору пројектују као своју привату државу, јер ће изгубити контролу над тим ко све има држаљанство. Кад имају тај растриктивни модел, имају наду да ће контролисаним бирачким тијелом преокрену Црну Гору у оном правцу на којем је била до 2020. године“, поручио је Шушић.
Умјесто побољшања капацитета правосудног апарата, држава рјешење тежи да нађе у ограничавњу људских права окривљених и што ће поступак замаскирати, сматра Шушић.
„Држава је имала довољно времена и у претходним деценијама и у задње четри године, да нешто уради. У задње четри године смо имали мноштва идеја, могли смо бар нешто да урадимо. Ми смо само додатно урушили систем, велики број судија је отиша у пензију, додатно смо дестимулисали младе људе да иду у ту браншу. Тиме држава треба да се бави, а не продужењем рока за двије године“, казао је он.