Док се свијет на овогодишњи Дан дијабетеса фокусира на подршку радно активним особама, адултни пацијенти у Црној Гори и даље чекају технологију и услове који су другдје стандард. Број обољелих од дијабетеса у Црној Гори расте из године у годину, показују подаци Института за јавно здравље, док адултни пацијенти који живе са дијабетесом типа 1 упозоравају да се и даље суочавају са озбиљним ограничењима – од недостатка сензора и тракица, до изостанка психолошке и нутриционистичке подршке. Овогодишња кампања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), под слоганом “Знај више и учини више за дијабетес на послу“, додатно наглашава изазове са којима се обољели суочавају управо у радном окружењу.
Према подацима Института за јавно здравље, Црна Гора је земља са високом заступљеношћу обољелих, а број осигураника који се лијече од дијабетеса код изабраних доктора порастао је за 19 одсто за десет година-са 23.332 обољела у 2013. години, на 27.683 у 2023. години.
Овогодишња глобална тема Међународне федерације за дијабетес указује да је седам од десет одраслих особа са дијабетесом радно активно, те да многи свакодневно балансирају терапију, праћење гликемије и прехрану са радним обавезама. Кампања наглашава да су стигма, несигурност, недостатак разумијевања и неприлагођено радно окружење и даље присутни у многим земљама.
Та слика, сматра Лејла Мартиновић, оснивач и предсједница НВО „Дијабетес Екипа- ДОБ“, препознатљива је и у Црној Гори. Она каже да живот са дијабетесом, чак и у идеалним условима, захтијева непрекидну пажњу, а да овдашњи пацијенти носе додатни терет због ограниченог приступа кључним помагалима.
Указује и на додатне потешкоће додатне које им отежавају све ове обавезе.
Према њеним ријечима, највећи проблем лежи у правилнику Фонда који прописује ко има право на савремена медицинска помагала.
Мартиновић истиче да недостатак едукације додатно отежава ситуацију а један од највећих проблема је, додаје она, изостанак психолошке подршке.
