Васојевић никад није
Своју душу врагу прода
Но’ сте били кроз вјекове
Чврсти стожер српског рода, кажу о Васовом племену стихови епске пјесме.
Српска Радио- телевизија припремила је репортажу је једном догађају, којем је присуствовала, а који свједочи ове ријечи епског пјесника Славка Перошевића.
У Савином Селу код Врбаса, центру Васојевића у Војводини, у којој живи бројна заједница Васовог племена, на празник Ђурђиц 16. новембра 2024. прослављена је слава овог племена празник Сабора Светог архангела Михаила-Аранђеловдан, који по црквеном календару пада за пет дана, 21. новембра. Овом топлом и емотивном скупу присуствовали су и представници Српске Радио-телевизије из Подгорице са својим директором Радосавом Јокићем који се одазвао на братски позив Вука Дедовића, предсједника Удружења Васојевића у Савином Селу.
У сусрет Аранђеловдану, потомци исељеничких породица радовали су се сусрету са старим знанцима, рођацима и братственицима, учвршћивању старих и склапању нових пријатељства и оживљавању успомена и сјећања на славне претке, уз поруке да размјена здравица за напредак, у славу крсног имена светог архангела Михаила никада неће престати као ни нераскидиво братство Србије, Црне Горе и Републике Српске.
У поздравном говору предсједник Удружења Васојевића из Савиног Села Вук Дедовић казао да је повод за окупљање била 32 годишњица одржавања Скупштине Васојевића. Како што су се у српској историји сви велики догађаји збивали на велике празнике тако је на Аранђеловдан, 21. новембра 1992. године, основано и Удружење Васојевића у Савином Селу.
,,Основни циљеви су били да се не заборави традиција, да знамо ко смо и шта смо и од кога смо и да помогнемо једни другима без личних интереса“, казао је Дедовић.
Замјеник предсједника Удружења Васојевића из Савиног Села адвокат Небојша Перовић је истакао да је и ово сабрање прилика да потомци врате дуг својим прецима. Он је прочитао имена људи који су помогли ово саборовање.
Скуп је поздравио и почасни предсједник Удружења Васојевића академик проф. др Милија Зечевић, уз жељу да вриједни домаћини у Савином Селу и у наредном периоду приређују сличне братске свечаности.
Васојевићку скупштину у Савином Селу поздравио је предсједник Удружења Васојевића генерал др Лука Кастратовић.
Поздраве је Васојевићима упутила и конзул Црне Горе у Србији Невенка Ћировић, истичући задовољство што Васојевићи баштине Црну Гору Петровића који су знали ко су и шта су.
Испред општине Андријевице поздрав племенском скупу је упутио Душко Стојановић који је казао да је ово изузетан догађај али и прилика за додатно повезивање и чвршће јединство које је Васојевиће увијек красило гдје год се налазили.
Скуп је поздравио и предсједник општине Врбас Милан Глушац, који је истакао да је обиљежавање годишњице постојања Удружења Васојевића повод да се промовише богато наслеђе и дух заједништва који све покреће. ,,Несебичност и посвећеност заједници Васојевића представљају наслеђе које је темељ Удружења, и темељ Општине Врбас. Нека нам овај скуп буде подстрек да наставимо да се уважавамо како би, помажући једни другима, заједно градили снажно и развијено Савино Село, општину Врбас и још снажнију и развијену Србију, развијајући братске везе с братском Црном Гором“- рекао је Глушац.
У културно-умјетничком програму наступили су гости из завичаја: КУД „Коло“ из Берана, народни гуслар Никола Тошић као и естрадни умјетници Бранка Шћепановић, Милоје Секулић, фрулаш са Комова Жељко Мартиновић са својим сином хармоникашем Стефаном.
Савино Село се до новембра 1947. године звало Торжа. Након колонизације становништва у Војводини послије Другог свјетског рата, добило име Савино Село и припало Васојевићима који су се населили из: Лијеве Ријеке, Андријевице, Берана, Плава и Гусиња. Васојевићи су увијек тежили према Србији. Прије 77. година преци многих од садашњих становника Савиног Села населили су ову питому панонску равницу када је у њу дошло око 600 породица из Беранског и Андријевичког среза а 7.000 из цијеле Црне Горе.
Становништво у Савином Селу је мултиетничко са седамнаест националних заједница. Мултниетничком складу свједочи и то да је већ дужи низ година директор Основне школе у овом селу, која носи име по великом српском пјеснику Бранку Радичевићу, Рахман Тигањ муслиманске вјероисповијести. С обзиром да су у националној структури становништва најбројнији Васојевићи, како племенски тако и територијално, временом је у овом војвођанском мјесту прихваћен менталитет већинског становништва, који обухвата начин живота, културу, обичаје, схватања и погледе на живот, међуљудске односе, подизање степена цивилизације а превасходно школовање дјеце и омладине. Колонисти су, као већински народ, донијели из родних Васојевића наведене вриједности од језика до дијалекта, који је и данас сачуван а чврсте везе са завичајем пренијели су и на млађе генерације. Све радости, жалости, јубилеји, сабори и скупови заједнички су како Васојевићима у Црној Гори тако и у Савином Селу. Иако су напустили завичај никад га нијесу заборавили.
Павел Аполонович Ровински, руски истраживач Црне Горе, овако је писао о Васојевићима:
Из цјелокупне прошлости Васојевића, види се да су они стално тежили ка Србији, којој су жељели да се ослободе Турака и у чему су јој помагали. Затим, када је Србија постала слободна, ранија политичка тежња појачана је економским условима. Почели су да траже и набављају у Србији храну за себе и своју стоку. Други, опет, немају ни услова за живот код куће, сасвим су се преселили.“
С обзиром да нису имали материјална блага, Васејевићи су у ову војвођанску равницу донијели она много важнија, донијели су: чојство, јунаштво, праведност и доброту, којима су кроз вијекове исписивали многе славне странице у нашој историји што је истакнуто на овогодишњем традиционалном 32. Сабору Васојевића који је био најбоља потврда да су исељеници до данас сачували своје традиционалне обичаје и да се никада нијесу одрекли завичаја својих предака.
И да завршимо ријечима епске пјесме Славка Перошевића који је такође поздравио овај скуп својом пјесмом ,,Племену Васојевића“ у којој између осталог каже:
Од давнина ваше груди
Православљем светим дишу
Ви сте српском роду дали
Карађорђа и Пунишу
Кад год да је на род српски
Ударила турска сила
Ви сте стали у одбрану
Часног крста и кандила.
