Screenshot
Администрација Доналда Трампа и украјинске власти постигле су “оквирни” споразум о ријетким минералима.
Према њему Кијев ће половину прихода од продаје улагати у посебан фонд којим ће управљати Американци. У документу се не помињу безбједносне гаранције на којима је инсистирао предсједник Украјине Володимир Зеленски. Ускоро се очекује потписивање у Бијелој кући.
Свега дан након што је украјински предсједник Володимир Зеленски одбио споразум о контроли ријетких минерала са Сједињеним Државама, двије стране постигле су договор о овом питању, јавља Фајненшел тајмс.
Коначна верзија споразума од 24. фебруара, укључује одредбу према којој ће Украјина половину профита од ријетких минерала уплаћивати у посебан фонд, који ће контролисати Американци.
Овај фонд, који је осмислио предсједник Доналд Трамп као тапију на око 500 милијарди долара вриједних ријетких земних метала, којом би се финансирала будућа, али исплатила претходна америчка војна помоћ.
„И они су се суштински сложили, тако да у најмању руку ми не испаднемо глупи. Рекао сам им да нешто морамо да добијемо заузврат. Не можемо да наставимо да поклањамо толико пара“, рекао је Трамп током викенда.
Украјински предсједник Володимир Зеленски је још у октобру понудио ријетке земне метале као дио „Плана побједе“, али је до сада било нејасно да ли ће их Кијев мијењати за оружје или продавати Американцима по повлашћеним цијенама.
Трамп је, још током предизборне кампање, обећао брзо окончање рата у Украјини, али је истовремено испоставио Кијеву предуслове за наставак америчке војне помоћи, према којима ће Кијев ново наоружање плаћати ријетким елементима, чије тржиште у великој мјери контролишу Кинези.
Договор без помињања гаса, нафте, али и безбједности
Из договора су изузете природне резерве које Украјинци већ користе, односно у фонд неће улазити приходи Нафтогаза и Укрнафта, највећих произвођача гаса и нафте у тој држави.
Иако су Украјинци, од почетка преговора, инсистирали на безбједносним гаранцијама у замјену за ријетке минерале, одредбе о том питању изузете су из овог споразума. Нејасно је колику ће тачно контролу Американци имати над овим фондом.
“Споразум о минералима је само дио шире слике и то нам је у више наврата потврдила администрација у Вашингтону”, рекла је Фајненшел тајмсу Олха Стефанишина, министарка правде која је у име Кијева водила преговоре.
Напредак у преговорима резултат је промјене става Вашингтона, који је до прије 24 часа инсистирао на формулацији према којој Украјина продајом ријетких минерала Сједињеним Државама пуни фонд до тренутка када његова вриједност не достигне 500 милијарди долара.
До те суме, фонд би контролисали Американци, док би у сљедећој фази био постигнут договор о даљем управљању.
Прије почетка рата, Украјина је имала око 20.000 лежишта 116 различитих минералних сировина, од чега је свега 15 одсто било на неки начин кориштено. Претпоставља се да су Американцима најинтересантније резерве алуминијума, титана, мангана, магнезијума и графита.
Споразум о ретким минералима већ су потврдила украјинска министарства правде, економије и спољних послова. Очекује се да га Зеленски ускоро потпише у Бијелој кући.
Прије него што заиста ступи на снагу, споразум мора да потврди и украјински парламент.
