Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић састаће се данас, како је најављено, у Атини са председником Србије Александром Вучићем. Очекује се и састанак Вучића са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом. Вучић се састао и са предсједником Украјине Володимиром Зеленским. Председник Србије је, овим поводом, рекао да је имао отворен и искрен разговор са председником Украјине Володимиром Зеленским кога је интересовало шта је то и како наши грађани мисле.
,,Ја сам рекао да када је реч о питању територијалног интегритета Србија за разлику од других искрена и подржава територијални интегритет Украјине. То је био искрен, пријатељски разговор и надам се да ћемо да успемо да наставимо да развијамо сарадњу са земљом која никада ништа није лоше урадила Србији. Верујем и да неће бити промена у ставу Украјине када је реч о територијалном интегритету Србије, и то је био велики посао који смо урадили”, рекао је Вучић.
Поводом 20 година од усвајања Солунске декларације, на иницијативу грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, синоћ је одржана неформална вечера лидера са Западног Балкана и европским званичницима, којој је присуствовао и председник Украјине, на којој је усаглашена је Декларација којом се даје подршка Украјини и њеном председнику Володимиру Зеленском, али се и истиче да је важно да се заокружи визија Европске уније, у чијем би саставу били Западни Балкан, Украјина и Молдавија.
На противљење председника Србије Александра Вучића у завршној Декларацији није усвојена одредба о позиву на увођење санкција Русији, пренио је Спутњик.
Вучић је, уочи вечере, указао да од свих земаља чији су представници позвани на вечеру једино Србија није увела санкције Русији.
Када је реч о тексту Декларације усвојене у Атини, према речима председника Србије сви су тражили оштар и јасан наратив када је реч о санкцијама према Русији, али је, како каже, замолио и успио да издествује да се у тексту не нађе оно што се противи интересима и политици наше земље.
,,Постоје ствари за које ми нисмо спремни у овом тренутку да се определимо, и не желимо да се определимо. Ми не можемо да говоримо о томе ко је злочинац, ми не можемо да будемо тужиоци и судије. Колико смо могли да заштитимо своје интересе, ми смо то урадили”, рекао је Вучић.
Вучић је изјавио да се на јучерашњем неформалном састанку лидера земаља Западног Балкана није сагласио са оним делом Декларације који говори о ,,нешто ефикаснијој примени санкција Русији”.
“Не могу да цитирам, али читав један пасус је о томе и био је још један, говорио сам о томе, али то ћу вам прочитати прецизно – али то је био разговор нас домаћина и свих осталих како то иде у круг, иде прва верзија, па међуверзија, па трећа верзија и тако даље. Није то једноставно ни увек лако, али гледате колико можете да заштитите интересе своје земље. То је то што је важно”, рекао је председник.
Додао је да предстоји ,,врућа јесен” и да ситуација у Украјини није лака и једноставна, да ништа не иде брзо нити ће се брзо решавати и, како је рекао, предстоји још много проблема.
Радун: Очекивано одбијање Вучића да се усвоји декларација о санкцијама Русији, благо разумевање за положај Београда
Овим поводом политички аналитичар Бранко Радун казао је за РТС
да је очекиван и покушај да се прогура одредба о санкцијама Москви у декларацији као и одбијање председника Вучића да се она усвоји у завршном документу.
Сматра да би се тиме Србија обавезала да усвоји санкције Русији на скорији или средњи рок, будући да су друге државе које су учествовале на скупу већ то учиниле.
“Србија не жели да уведе санкције због свог националног интереса. Када би се то десило, за Москву би то била само политичка порука, док би за Београд то био економски ударац а то би утицало и на односе са Кином”, наглашава Радун.
Радун подсећа да Србија води неутралну, несврстану политику у односу на рат у Украјини – не уводимо санкције Русији али признајемо територијални интегртет Кијева.
Србија има благу подршку и разумевање за своју позицију, што је према Радуну, максимум који Београд може добити.
Иако се на скупу истакнута подршка теритиоријалног интегтитета држава, премијер владе у Приштини Аљбин Курти је, каже Радун, позван због притисака најмоћнијих држава ЕУ и САД које су је признале.
“Курти гура опасну политику ескалације и сукоба не само у односима Срба и Албанаца већ и у Северној Македонији где се у Тетову понашао као да је премијер западног дела те земље и уједно дела Велике Албаније, а дух тога осећа се и у Црној Гори”, наводи Радун.
Од разговора Вучића и Володимира Зеленског у четири ока у Атини, Радун очекује да ће украјински председник затражти од свог српског колеге да се Београд придружи санкцијама Русији као и да ће се разговарати о међусобној подршци територијалном интегритету.
“У одређеним круговима у украјнском парламенту може се чути иницијатива да се призна власт у Приштини, чиме би, по Радуну, Кијев пуцао себи у ногу. Москва би тиме добила легитмитет да се од Кијева тражи да призна њено територијално право на Крим”, каже Радун.
Извор: РТС
