Дан сјећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау и осамдесета годишњица пробоја јасеновачких логораша обиљежена је данас у Цркви Светог Архангела Михаила у Дољанима у Подгорици светом Литургијом коју је служио је Митрополит Црногорско-Приморски Јоаникије са свештенством.
Учешћа у овом догађају узели су предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори Њ. Е. Небојша Родић, као и представници јеврејске заједнице.
Предсједник Мандић положио је вијенац који је посветио „Светим српским новомученицима јасеновачким” на Часни Крст који је по благослову Епископа пакрачко-славонског г. Јована (Ћулибрка) и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија из Јасеновца стигао у храм Светог Архангела Михаила у Дољанима.
Мандић је казао да Скупштина Црне Горе ове године по први пут званично обиљежава Дан сјећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау, сходно резолуцији која је усвојена у Парламенту 2024. године, те да ће вечерас у Вили „Горица“ бити организована свечана академија поводом овог важног датума. Усвајањем Резолуције, Црна Гора је постала прва држава која се на овај начин посветила култури сјећања.
Мандић је поздравио сабране и казао да је срећан и као политичар и као припадник српсског народа што је у Скупштини Црне Горе усвојена Резоуција којом је осуђен геноцид у Јасеновцу и логорима Маутхаузену и Дахау и да Црна Гора од ове, сваке године као држава обиљежавати овај дан сјећајући се свих страадлих, посебно оних који су страдали у логору смрти Јасеновац.
,,Јасеновачки новомученици гледају на нас и сигуран сам да се и њихове душе радују гледајући овај крст који је оцу Бранку и вјерницима ове парохије и града послао Владика Јован (Ћулибрк). Ово је велики Божији знак. И ми, као људи, урадили смо дјело да се не забораве наши мученици и сви они који су страдали како и из Црне Горе тако и са других простора гдје живе Срби. Да се не забораве ни страдали Јевреји у Роми. Да пошујемо своје жртве, да их не заборављамо, да их памтимо а ако ми њих будемо памтили и нас ће памтити наши потомци”-казао је Мандић.
,,Јасеновац је продужено Косово и видимо да се то мучеништво српског народа до данашњега дана продужава непрестано”- казао је Митрополит Јоаникије.
Након Литургије освештан славски колач и крст висине око 4. метра који је направљен од греда кровне конструкције Јасеновачког логора, који ће бити постављен на мјесту изградње будућег саборног храма у Дољанима.
Крст који је парохија у Дољанима добила из Јасеновца са благословом владике пакрачко-славонског Јована, импозантних је димензија.
,,То је знак, право мјесто и спомен обиљежје око кога сви треба да се саберемо, сјећајући се свих жртава, не само у Јасеновцу, већ широм свијет, додајући да је овај Крст спомен свим жртвама, свих вјекова, свих ратова, прогона, непочинстава”, казао је раније за Радио ,,Светигору” свештеник Бранко Тапушковић захваливши државним властима на осуди овог стравичног злочина из Другог свјетског рата, у виду Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац-Дахау-Матхаузен која је усвојена прошле године у Скупштини Црне Горе.
„Благодаримо мудрости садашњих власти Црне Горе првенствено предсједника Скупштине Андрије Мандића који су покренули иницијативу за усвајање резолуције о Јасеновцу која укључује не само осуду Холокауста који се десио у тој средини већ и злочина који су се десили и у Дахауу и Матхаузену у Аустрији и Њемачкој а гдје су били концентрациони логори. Црна Гора је прва земља на свијету која се обавезала да на званичном државном нивоу обиљежи Дан Холокауста који је 22. април. То је такође дан када се догодио и пробој јасеновачких логораша од којих је врло мали број успио да се пробије и дочепа какве такве слободе. Од њих 600 колико је кренуло у пробој преживјело их је само 117“, казао је свештеник Бранко Тапушковић.
Последњи преживели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година. Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа „фабрика смрти” на Југоистоку Европе, неријетко називана „балкански Аушвиц”. Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбежна смрт, део логораша се одлучује на пробој. Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117.
