Тродневно обиљежавање Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом, настављено је данас светом литургијом у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање је почело синоћ предавањем на тему ,,Бедем памћења” игумана манастира Подмаине Рафаила Бољевића у Пребиловцима. Предавању је присуствовао велики број верника, као и митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а отац Рафаило је говорио о злом забораву и потреби сталног сећања и свакодневног присећања на Христа.
Он је поручио да Пребиловци позивају на дубље сећање и да сведоче о тајни васкрсења која је уједно и тајна спасења и Спаситеља.
Игуман манастира Подмаине навео је да су сви свети мученици проводници благодатних енергија и да их је та благодат надахнула и охрабрила да и смрт приме мирно, тихо и хришћански достојанственом.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом светском рату.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године зверски убиле више од 850 мештана овог села, углавном жена и ддеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве ,,Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу, пренео је Танјуг.
По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
6. августа 1941. године усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, дјеце и стараца.
Покољ у Пребиловцима је један од најмонстрознијих злочина на простору бивше Југославије. Усташке јединице почетком августа 1941. године за неколико дана убиле су више од 800 српских цивила, највише дјеце млађе од 14 година. Само у једном дану 6. августа 1941. године усташки зликовци су похватали 600 жена и дјеце из Пребиловаца и побацали их живе у јаму Голубник, крај Шурманаца, крај Чапљине, на југу Босне и Херцеговине. Након Другог свјетског рата, комунистичке власти Југославије су скривале ове злочине, а 1961. године су јаме гдје су бацани Срби, забетониране. Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Пребиловци се налазе у јужној Херцеговини на 20 км од Јадранског мора, леже на кањону лијеве обале ријеке Брегаве, у непосредној близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци, надомак важних саобраћајница, због чега се сматра да има важан стратешки положај. Име села је настало у Средњем вијеку, по старој српској породици Ивана Прибиловића. Војвода Стефан Прибиловић се 1378. године спомиње као феудалац Хумске земље. Терен је брдско-крашки, са благом климом и великим бројем сунчаних дана. Веома развијено сточарство, утицало је на укупан друштвени живот Пребиловаца. Највише су се гајиле овце, краве и коњи. Предјели су богати љековитим и медоносним биљкама. На Видовдан, 28. јуна 1941. године усташе праве покоље у западној Херцеговини. Усташе су током јула 1941. године довозиле Србе жељезничким вагонима из Сарајева до чапљинског села Шурманци, гдје су их бацали у јаму Голубник, дубине 66 метара, из које нико није преживио. Усташе опкољавају српско село Пребиловци крај Чапљине на Илиндан 2. августа 1941. године, са јасном намјером да униште све што је српско и православно на том подручију. У том моменту село је имало више од 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава. Усташе су убиле 820 Срба из Пребиловаца. Из 51 породице нико није преживио, а преживјело је укупно њих 170. Поткрај августа 1941. године усташе у ово имућно српско село насељавају Хрвате и мјењају назив села у Ново Село. Хајка на преостале Србе не престаје. Италијанска војска је убрзо окупирала западну Херцеговину и то је донекле зауставило усташке покоље над Србима који су били свакодневни. Почетком 1990-их година долази до распада СФР Југославије, а тако и до новог рата у Словенији, Хрватској и касније у Босни и Херцеговини. Почетком априла 1992. године почиње крвави рат у Босни и Херцеговини. У војној акцији, у којој су учествовале ратне јединице босанских Хрвата и војска Републике Хрватске, јуна 1992. године нападнута су српска насеља на лијевој обали Неретве, па тако и Пребиловци, који су запаљени и порушени до темеља. На православни храм Сабора српских светитеља је бачена велика количина експлозива, па су дјелови разбацани и 150 метара од цркве.
