Српска православна црква (СПЦ) и друге цркве које поштују јулијански календар, обележавају у поноћ почетак Нове 2026. године, која је у другим крајевима Европе познатија као стара или Православна нова година.
Свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици позива на молитвени дочек православну Нову 2026. годину. Налагање бадњака обавиће се у 23:30 часова, а у поноћ свештенство ће са вјерним народом служити молебан за почетак благословене Нове 2026. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Иако није званична Нова година, она се слави у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Сјеверној Македонији, православним дијеловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог светског рата, да би се после Другог светског рата прославе свеле на породичне, међу грађанима који су желели да сачувају овај празник.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред ,,василице” мијесе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
