Потпредсједник Владе Црне Горе за инфраструктуру и регионални развој Милун Зоговић оцијенио је да је пут Црне Горе ка ЕУ био заустављен до 30. августа 2020. године, односно до политичких помјена у земљи. Он је рекао да је власт коју је чинила ДПС са савезницима имала само европски наратив, док су се у пракси бавили стварањем приватних цркви, и покушавали да праве државне језике, да мијењају идеологије и мијењају слику Црне Горе.
,,Односно, у пракси су се борили за све оно што нијесу европске вриједности. Након 2020. године и промјене власти добили смо искрен проевропски амбијент и испоручили резултате на том европском путу Црне Горе. По први пут, имали смо мјерљиве резултате. Као што знате, до 2017. године затворена су само три поглавља, а послије је услиједила блокада на путу ка ЕУ. У пракси су се дешавале неке ретроградне ствари. Након 2020. године, добили смо искрен однос и залагање за европске интеграције”, рекао је Зоговић на РТЦГ.
Зоговић је рекао да смо дуго времена живјели у заробљеној држави.
Нагласио је да је садашња већина одбликирала европске интеграције и Црна Гора се сада налази стабилно на европском путу.
,,Посебно након избора 44. Владе и конституисања парламентарне већине деблокирали смо правосуђе, усвојили смо ИБАР законе, добили привремена мјерила и на добром смо путу да до краја ове године већ затворимо четири преговарачка поглавља. А до 2017. године имали смо затворена само три поглавља”, навео је Зоговић.
Он је нагласио да је кабинет предсједника парламента Андрије Мандића навео јасно да разлози за отказивање сусрета са предсједницом Европског парламента нијесу како их наводи опозиција.
,,Образложили су да се ради о разлозима који су сасвим прихватљиви, и да се ради о приватним разлозима, због чега је тај састанак отказан. Надам се да ће се убрзо одржати, у термину који буде договорен”, нагласио је Зоговић.
Он је подвукао да се нада да ће код званичног Загреба бити мудрости и конструктивности, и да ће се сва питања превазићи.
,,И да ће се званични Загреб према питању наших преговора однијети онако како треба да буде, а не вођен неким политичким инспирацијама, или враћању неких дугова према некадашњој власти у Црној Гори”, рекао је Зоговић.
Он је, говорећи о томе што је Влада одлучила јуче да Дом културе у Доњој Ластви буде уступљен Хрватској, нагласио да то нема везе са причама о наводним уцјенама Хрватске, наглашавајући да Влада и скупштинска већина желе да сви у Црној Гори буду једнако уважени и да имају услове за рад и културно стваралаштво. Навео је да у одлуци Владе не види ништа спорно.
“Нити то видим као неку врсте уцјене или било чега, јер ЗБЦГ, могу рећи, је посљедња адреса са којом се може разговарати путем уцјена”, истакао је Зоговић.
Он је указао да би Црна Гора, нормирањем српског као службеног језика, потврдила свој грађански и европски карактер.
“Посебно је била дискримисана српска национална, вјерска и језичка заједница у Црној Гори”, рекао је Зоговић.
Он је казао да смо имали класичну уставну дискиминацију српског језика, јер њиме говори већина грађана. То су показали пописи 2003. године и 2011. године.
“И овај попис је показао да српским језиком говори већина црногорских грађана. Апсурдно је да у једној држави језичка већина, што су показали пописи, не може да прогласи службени језик, а то се правда наводном тешком процедуром за промјену устава, јер су бивши властодржци покушали да забетонирају све своје накарадне преваре. Укључујући и дио везан за гоњење починиоца кривичних дјела, како би себе на дуже стазе ослободили одговорности”, рекао је Зоговић.
Он је рекао да постоји механизам да се исправи неправда, на начин што се не би третирао члан 13 Устава који се тиче службеног језика и за чију промјену су потребни двотрећинска посланичка и тропетинска већина на референдуму, већ да се дода нови члан, који би ријешио питање српског као службеног језика.
“Могли би и да дођемо до формулације да онај језик, којим по попису највише грађана говори, буде службени. Једноставно, овдје се говори о потреби да се кроз шири дијалог дође до рјешења којима ће се уважити оно што је реално и фактично стање у Црној Гори. А реално стање да на три посљедња пописа највише грађана говори српским језиком”, рекао је Зоговић.
Сада, како додаје, наводни уставобранитељи причају како је немогуће да се мијења Устав и како он својим ставовима позива на непоштовање Устава.
“Ја управо позиван на поштовање реалности и заговарам допуну Устава како би се ово питање адекватно ријешило”, подвукао је Зоговић.
Како је рекао, не треба да се покрене све то одмах и сад, али је важно да се о томе што прије разговара.
“Ради се о дискриминацији скоро половине грађана Црне Горе. Мислим да ћемо доћи до бољих, здравих односа, и откљањања дискриминације, а не до нових подјела”, нагласио је Зоговић.
