Србија остаје на европском путу, јер је то њен национални интерес, поручио је данас у Атини премијер Србије Милош Вучевић, истичући да је за Београд најтеже питање Косова. Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Миросла Лајчак поручио је да постоји “нови моментум” са обе стране – ЕУ је, након рата у Украјини, схватила да може да изгуби регион, док је више грађана за проширење Уније него раније, због чега овај тренутак треба искористити.
,,Најтеже питање за нас је питање Косова и Метохије. Најтеже питање не само за Србе, већ и за Албанце, ништа мање. Мислим да уз европске интеграције и партнере из ЕУ, користећи њихове алате, знања и искуства, можемо бити ближе помирењу, на терену“, рекао је Вучевић на на панелу “Перспектива приступања Западног Балкана и његов значај за будућност Европе: Да ли смо у периоду стагнације или стварања новог замаха?”, у оквиру Међународне конференције за мир и развој.
Вучевић је истакао да је Србија спремна да настави свој ЕУ пут, јер је то национални интерес земље.
Он је оценио да ће ЕУ бити потпуна тек када буде примила земље Западног Балкана, али се поставља главно питање – да ли се разговара о приступној перспективи или о европској будућности.
Када се говори о Западном Балкану, Вучевић је напоменуо да се може говорити само о “пет држава и једној покрајини”, у складу са међународним правом, јер спомињање шест држава прејудицира решење питања Косова.
Када је реч о односима Србије и Кине, Вучевић је подсетио да је пре доласка у Београд, а у оквиру посете Европи, кинески председник Си Ђинпинг боравио у Паризу, где се састао са председником Француске Емануелом Макроном и председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен.
“То нико није критиковао”, указао је премијер Србије и додао да је Си из Београда отпутовао у Мађарску, земљу чланицу ЕУ и Нато.
“За Немце је добро да праве бизнис са Кином, а забрањено је Србији”, приметио је Вучевић, додајући да не воли да види такве двоструке стандарде.
“Водите рачуна о својим интересима, а Србија ће наставити да води бригу о својој економији и да сарађује са Кином”, рекао је он.
Поручио је да је Србија спремна да на путу у ЕУ хармонизује своју спољну политику, уз примедбу да су Поглавље 35 и усаглашавање спољне политике постале главна питања, важнија од осталих.
Што се санкција против Русије тиче, Вучевић је навео да грађани Србије не верују у санкције, јер су их током 1990-их осетили на својој кожи.
,,Сведок сам да су грађани патили, а не режими. И зато не бих говорио о резултатима санкција против Русије, јер не видимо конкретне последице на ратишту. У овом тренутку, Србија зависи од руског гаса и нафте. Ако бисмо увели санкције, тиме бисмо погодили нашу економију, а не њихову”, појаснио је премијер Србије.
Напомиње и да је позиција Србије специфична, због питања Косова.
,,Имамо специфичну позицију и морамо да припазимо наше односе са Русијом и Кином, у вези са гласањем у Савету безбедности УН о Косову и Метохији. Србија је гласала за све резолуције које су подржале и подвлачиле територијални интегритет Украјине. Немамо никакав проблем са Украјином, која није признала Косово. Само питамо – ако сви причају о територијалном интегритету и суверенитету Украјине, шта је проблем ако ми поставимо исто питање за нас”, упитао је Вучевић и додао да зато Путин користи Косово као адут.
Да је Србија опредељена да гради добросуседске односе, каже, сведочи и “Отворени Балкан”.
,,Ми смо спремни, разговарао сам са Лајчаком. Пред нама је План раста, имамо нешто што доноси конкретне мере и инструменте за мерење напретка. Допустите нам да према нама буде исти приступ као према другима. То је фер захтев од нас. Пример Кипра показује да је могуће”, додао је Вучевић.
Специјални изасланик Европске уније за дијалог Мирослав Лајчак констатовао је да је све теже представљати ЕУ у дискусијама о Западном Балкану, те да нико са Самита у Солуну из 2003. године не би помислио да ће 20 година касније, само једна земља – Хрватска, постати чланица Уније, док остали нису ни близу.
Појашњава да је драстична промена уследила са руском агресијом на Украјину, када је ЕУ поново открила своју геополитичку потребу и схватила да може изгубити регион.
,,Наша могућност да доносимо одлуке није лака са 27 земаља, а са више од 30 још је теже. Али, када постоји политичка опредељеност – могуће је решити све”, поручио је Лајчак.
Он је навео да, иако се регионом бави више од 25 година, по први пут види да је ЕУ спремнија и ентузијастичнија према Западном Балкану, него регион ка Унији.
Поновио је да ће пред новом Европском комисијом бити два приоритета – безбедност и проширење.
Лајчак је подсетио на проширење из 2004. године, када је 10 земаља ушло у ЕУ, што је, каже, био велики успех. Указује, пак, да је са Западним Балканом другачија ситуација.
,,Имамо Црну Гору, која преговара 12 година, а *Косово које је веће – још није почело. Није реално очекивати заједничко проширење. Геополитика је створила нови моментум, али реформе и рад ће одлучити ко ће постати чланица”, рекао је Лајчак.
Додао је да је питање доношења одлука квалификованом већином “на столу”.
Каже да, на питање да ли ће са Балканом у ЕУ бити лакше или теже доносити одлуке, одговор треба да пружи сам регион, који мора да докаже да неће бити тешко, а то може да учини кроз регионалну сарадњу.
Некадашњи грчки премијер Јоргос Папандреу рекао је да је Преспански споразум добар пример за регион, за решавање проблема, упркос чињеници да је у почетку створио негативан амбијент.
Дводневну Међународну конференцију за мир и развој, поводом шестогодишњице од потписивања Преспанског споразума, заједнички су организовали Институт Алексиса Ципраса и Фондација Зорана Заева.
Извор: Косово онлајн
