Понуде на тендеру за давање црногорских аеродрома у концесију су апсолутно могле да буду боље, оцијенила је у интервјуу Побједи министарка саобраћаја Маја Вукићевић. Она сматра да као држава имамо капацитет да сами развијамо ваздушни саобраћај, те да смо и у претходном периоду показали да можемо да управљамо аеродроми
Вукићевић је навела да Министарство саобраћаја има рок тридесет дана да достави Влади документацију на изјашњење и доношење коначне одлуке, али и то зависи од тога да ли ће неко од понуђача поднијети приговор Владиној комисији за концесије.
Интервју дат ,,Побједи” преносимо интегрално:
Још се не зна да ли ће црногорски аеродроми бити дати у концесију. Имате ли у овом тренутку информацију када ће Влада донијети одлуку о томе?
-Тендерска комисија је завршила свој дио посла, који се своди на евалуацију самих понуда. Министарство саобраћаја има тридесет дана да достави Влади документацију на изјашњење и доношење коначне одлуке, али и то зависи од тога да ли ће неко од понуђача поднијети приговор Владиној комисији за концесије. Рок за приговор је петнаест дана од дана објављивања докумената. Оба понуђача захтијевала су да им се омогући увид у документацију и Министарство саобраћаја је поступило у складу са законом, те понуђачи тренутно врше увид у документацију Тендерске комисије.
Какво је Ваше о мишљење о пристиглим понудама? Да ли сте задовољни? Имате ли свог фаворита? Како коментаришете то што понуда јужнокорејске компаније Инцхеон Интернатионал Аирпорт Цорпоратион не предвиђа развој база за нискотарифне авио-компаније, за разлику од луксембуршко-америчке компаније Corporación América Airports?
-Понуде су такве какве су, да ли су могле бити боље – апсолутно мислим да јесу. Тендер се спроводи по јавном позиву који је расписан прије осам година и нажалост никада није доведен до краја. Влада је у јануару 2024. године донијела одлуку да исти треба завршити како би се коначно ријешило питање да ли ће бити концесије. Присуство нискотарифних компанија важно је за Црну Гору, за туризам, привреду, али и наше грађане, који треба да имају избор када желе да путују и да то буде по повољнијим цијенама.
Министарство саобраћаја и Аеродроми Црне Горе уложили су велики труд да врате нискотарифне компаније у Црну Гору. Одмах по преузимању министарства иницирала сам измјену подстицајне шеме, што нам је отворило врата за почетак преговора о већем присуству нискотарифних компанија и у крајњем резултирало доласком Њизз Аира. Уколико црногорски аеродроми на крају буду предати на управљање концесионару мора се јасно прецизирати да је сарадња и са нискотарифним компанијама веома важна за нашу државу.
Какав је Ваш став о давању црногорских аеродрома у концесију? Да ли је то, према Вашем мишљењу, неопходно или би држава могла и требало да и даље управља том компанијом? Да ли би Аеродроми Црне Горе могли, према Вашој оцјени, и без концесија да успјешно послују и уложе средства у модернизацију?
-Мислим да смо у претходном периоду показали да можемо да управљамо аеродромима. И у овој години имали смо изузетне резултате кад је у питању број путника. Чак и поред проблема везаних за летове Туркисх Аирлинес-а, ускоро би требало да дођемо до броја од три милиона путника и то први пут у историји.
Успјели смо да за наредну годину договоримо рекордан број летова и дестинација, отвара се база Њизз Аира, први пут имамо долазак компаније попут Бритисх Аирњаyс, постоји интересовање за базу и од компаније Рyанаир, што показује да смо успјешно управљали у претходном периоду. Оно што посебно желим да напоменем јесте да су сви ови резултати постигнути у посљедњих годину и на то сам изузетно поносна. Сматрам да као држава имамо капацитет да сами развијамо аеродроме и ваздушни саобраћај.
Да ли сте задовољни тренутним пословањем и резултатима компаније Аеродроми Црне Горе и радом менаџмента, извршног директора и Одбора директора ове државне компаније?
-Апсолутно. Садашњи менаџмент компаније ради изузетно добар посао. Имамо сјајну сарадњу и заиста постоји добра синергија између Министарства и управе Аеродрома Црне Горе и захваљујући доброј сарадњи успјели смо да остваримо одличне резултате и поред свих изазова. Директор Аеродрома Црне Горе Роко Толић је врхунски стручњак када је ова област у питању и треба што дуже да га задржимо у Црној Гори, јер ради сјајан посао. Одбор директора, на челу са Јеленом Мараш, пружа му подршку у том раду и као резултат имамо чињеницу да наши аеродроми постају све атрактивнији за бројне компаније.
Како оцјењујете рад и резулате пословање авио-компаније ТоМонтенегро? Да ли сте задовољни садашњим менаџментом који руководи овим државним предузећем?
-Компанија ТоМонтенегро је радила изузетно добро у овој години и морам рећи да сам јако задовољна радом менаџмента, али морам посебно истаћи извршног директора компаније Вукадина Стојановића. Драго ми је што се мој став да човјек из Црне Горе треба да добије прилику да управља националном компанијом показао исправним, јер у моменту кад сам преузела ресор било је и другачијих мишљења и захтјева да се на ту позицију именује странац. Одбор директора је такође сјајно процијенио да је Стојановић прави избор и та се одлука показала исправном кроз резултате које је компанија постигла у претходном периоду.
На тендер за пројектовање и градњу друге дионице ауто-пута Бар – Бољаре, од Матешева до Андријевице достављене су четири понуде, од којих су три доставили конзорцијуми. Када ће се знати ко ће бити извођач радова друге дионице ауто-пута, односно када ће бити завршен поступак вредновања понуда? Да ли сте Ви задовољни интересовањем и понудама за овај тендер?
-Тендерски поступак је у надлежности компаније Монтепут, која исти спроводи у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, у складу са процедурама и правилима ЕБРД-а. Комисија тренутно ради евалуацију понуда, а када заврше свој дио посла очекујемо да нам предложе извођача радова на другој фази ауто-пута. Када ће се то десити зависи од Монтепута и ЕБРД-а и времена које ће им бити потребно да изврше евалуацију. Мислим да можемо сматрати да је тендер успјешан са аспекта броја понуда и интересовања. У првој фази имали смо десет компанија, од којих је пет прошло у другу фазу поступка, а на крају смо добили четири понуде, што потврђује да је са тог аспекта тендер успјешан.
Када се, према Вашем мишљењу, реално може очекивати да почне изградња друге дионице ауто-пута од Матешева до Андријевице? Да ли постоји могућност да то буде и крајем ове године или је извјесније да радови започну наредне?
-То сада зависи од Монтепута и Европске банке за обнову и развој. Чим се изабере извођач отпочеће и радови на другој дионици, али динамика у овом моменту зависи од комисије која ради евалуацију самих понуда.
Жељезничка предузећа годинама су у проблемима и често послују са губитком. Да ли је побољшано пословање ових државних компанија у овој години? Да ли се и када може очекивати спајање компанија Жељезнички превоз (ЖПЦГ) и Одржавање жељезничких возних средстава (ОЖВС)?
-Стање у компанијама је боље него раније, али и даље има много проблема који се тичу заосталих пореских дугова. Саме компаније су боље радиле када узмемо у обзир редовност превоза, одржавање возова и број возова који је у употреби, без обзира на старост истих, и драго ми је да су и грађани виђели одређени помак када је у питању услуга. Такође успјели смо да покренемо процедуру набавке нових возова, тендер је тренутно у току. Ускоро очекујемо и потписивање уговора са ЕИБ и ЕБРД у вези са реконструкцијом пруге, а сама израда главних пројекта треба да буде завршена током децембра. Ипак, ово је осјетљив сектор који је дуго година занемарен.
Истицала сам да нијесам увијек била задовољна односом који је постојао према жељезници, али морам поменути да су колеге из Министарства финансија за наредну годину припремиле буџет који подразумијева и гаранције за компаније које су у систему жељезнице, што ће много значити за унапређење возних средстава и сам квалитет услуге. Поступак спајања ЖПЦГ и ОЖВС је у току и очекујемо да буде завршен у предвиђеном року.
Извор: Побједа
