Предсједница Зконодавног одбора Маја Вукићевић реаговала је на, како каже, неистине које се већ два дана пласирају од стране Министарства јавне управе, везано за Закон о слободном приступу информацијама.
Саопштење преносимо интегрално:
Нетачна је тврдња Министарства јавне управе да је закон тридесет мјесеци био у скупштинској процедури. Да из Министарства говоре неистину лако је провјерити простом претрагом скупштинског сајта гдје се долази до прецизног податка да је Закон о слободном приступу информацијама први пут предат 18.01. 2022. године током паузе у раду Скупштине а свега неколико дана пред пад тадашње Владе. Како је неповјерење Влади изгласано 04.02.2022. године овај предлог се није ни могао разматрати јер је министарка Тамара Срзентић смијењена и није могла бранити закон, а нова Влада је одлучила да исти повуче из процедуре. Други пут је Закон о СПИ предао министар Дукај и то распуштеној Скупштини 24.04.2023. године, те исти није ни могао бити разматран на одборима и сама Влада га је дописом повукла из процедуре што се види и на сајту Скупштине Црне Горе.
Министар Дукај је Закон о СПИ упутио Скупштини 18.01.2024. године, и то уз бројне недостатке у виду пропратне документације, што се види и на сајту Скупштине, документација је допуњена тек 29.02.2024. године и то на сугестију службе одбора. Законодавни одбор је добио усмјерење 26.01.2024. године, након чега је заказана сједница одбора за 14.02.2024. године. Прије тога је предсједница одбора лично информисала господина Дукаја да закон има недостатке који се морају исправити. Из Министарства јавне управе два пута нијесу дошли на одбор па је закон разматран тек у трећем наставку сједнице 29.02.2024. године, али недостаци нијесу исправљени. Снимак са сједнице је јавно доступан и јасно се види да смо господину Дукају саопштили да је манипулација да је закон био у процедури и пред одборима.
Након што се одбор негативно изјаснио о закону, предсједница одбора је лично контактирала господина Дукаја и понудила му да му служба Скупштине одради пречишћени текст Закона о СПИ, да му се исти достави како би га он вратио у процедуру. За ову тврдњу постоје докази у виду порука које су размијењене на релацији предсједница одбора – министар Дукај, а које нећемо објавити јер се ради о приватној комуникацији, али уколико министарство настави са пласирањем дезинформација јавност ће имати прилику да види да је министар пристао на предлог, али да је државна сектетарка у министарству инсистирала да се од идеје о пречишћеном тексту одустане, након чега су упознати са ризиком да су велике шансе да им предлог буде изостављен са дневног реда.
Посљедњи напор да постигнемо договор са МЈУ је учињен на инсистирање предсједника Скупштине господина Мандића, гђе су на састанку у кабинету предсједника, господин Мандић и предсједница Законодавног одбора покушали да нађу рјешење у договору са министром и државном секретарком у МЈУ госпођом Катаном, али њима није било прихватљиво да закон уподобе правилима.
Оно што морамо истаћи је да правно-техничка правила за израду прописа доноси Влада Црне Горе, и да иста једнако важе и за Владу и Скупштину. За разлику од колега из МЈУ министар финансија Новица Вуковић и његова сарадница у министарству госпођа Перановић су чим их је одбор упознао са чињеницом да њихов предлог није у складу са правно-техничким правилима исти повукли из процедуре.
О квалитету рада самог одбора најбоље говоре и извјештаји међународних институција које су истакле да је за похвалу што се у раду држимо поштовања правно техничких правила, а о непристрасности најбоље свједочи податак да су скоро сва законска рјешења враћена једногласно, да је само у једном случају било прегласавање и да су сви закони који су оцијењени као неуставни или у нескладу са правним прописима били предлози Владе или парламентарне већине.
Јавности достављамо на увид и дужности одбора дефинисане Пословником о раду Скупштине Црне Горе, гђе се јасно види да је надлежност одбора да води рачуна о јединственој законодавној методологији и јединственој правно-техничкој обради аката које доноси Скупштина. У овом случају изгледа да су и Скупштина и одбор криви јер поштују процедуре и свој Пословник о раду.
Груба је неистина да је само један посланик донио одлуку о неисправности Закона, јер то није могуће по Пословнику Скупштине Црне Горе гђе је за већину у овом случају потребан 41 глас за, а закон није добио ниједан позитиван глас. 45 посланика који су гласали су оцијенили да је рјешење неисправно, то што је неко уздржан а неко против није од важности, па заиста чуди да се овако интерпретира гласање. А глас предсједнице Законодавног одбора је био против из разлога што су сви њени напори да се дође до рјешења кад је овај изузетно важан закон у питању остали без одговора, па умјесто што се таргетира сам одбор боље кривца потражити међу онима који су одбијали да закон уподобе правилима.
Законодавни одбор и Скупштина Црне Горе, свјесни значаја Закона о слободном приступу информацијама, са задовољством ће на првој наредној сједници усвојити овај предлог, онда кад он буде враћен у процедуру на ваљан начин. Да су се уважиле сугестије одбора до сад би ово рјешење било већ усвојено.