
На сједници Анкетног одбора саслушан је Душко Марковић, бивши предсједник Владе Црне Горе, бивши министар правде и бивши директор Агенције за националну безбједност, поводом случајева политички мотивисаних убистава, физичких напада и пребијања новинара.
Марковић је негирао било какву повезаност са мафијом, убиствима Душка Јовановића и Горана Жугића, те поручио да никада није био “чувар тајни”, јер су све информације биле доступне службеним структурама. Одбацио је оптужбе о постојању политичких ликвидација из службе државне безбједности, истичући да је његова улога била очување мира у нестабилним временима.
Марковић је казао да су о свему на чему је радио знали његови претпостављени као и оперативци.
,,Не постоји ништа што само ја знам. Све што ја знам знају и оперативци који су прикупљали информације, знају и аналитичари који су их претакали у извјештаје и анализе, знају моји тадашњи претпостављени које смо информисали у складу са законом”, каже Марковић.
Посланик Нове српске демократије (НСД) Јован Вучуровић, говорећи о убиству Горана Жугића, и навео да је цијела истрага спроведена трањаво.
,,Знате ли ишта о документацију коју је Горан Стањевић доставио Жугићу непосредно прије убиства. Документација саџи податке који пласирају Мила Ђукановића на врху пирамиде за шверц цигарета. Да ли сте имали састанке са вођама италијанских мафијашких група и да ли имате сазнања да се неко други састајао са њима. Да ли је можда Стањевић поменуту документацију доставио Вама?”, уптао је Вучуровић.
Вучуровић је питао Марковића и о убиству уредниак Дана Душка Јовановића, и указао на недавну изјаву полицијског службеника који је на телевизији рекао да је долазило до опструкције истраге у самој Управи полиције.
,,Да ли сте видјели ову шему, и можете ли нам открити која су пуна имена. У документима се наводи да се под организаторима наводе инцијали Д.М., полиција, и СДБ. Да ли је овај полицајац Вас означио под тим инцијалима?”, питао је Вучуровић.
Указао је на пушку којом је убијен, а која, како се сумња потиче из депоа АНБ-а, и питао га је о уништавању службених забиљешки.
Вучуровић је додао да је веома логично да Марковић зна ове податке имајући у виду улогу коју је имао у том периоду, те да сумња да је дозволио себи да буде само ,,икебана”.
,,Питам и да ли је још пушки из депоа АНБ-а коришћено за ликвидације, те да ли су АНБ и СДБ регрутовали криминалце за прљаве послове?”, истакао је Вучуровић.
Посланик СНП-а Богдан Божовић питао је Марковића о убиству Душка Јовановића.
Подсјетио је први покушај атентата, када је експлозив био замотан у финансијски извјештај, али и на активности црних тројки. Божовић је питао Марковића на којој је функцији био у моменту убиства Јовановића, те како је могуће да је Јовановићу у дужем временском периоду био живот угрожен а да нису реаговале државне институције?
Посланик Владимир Добричанин питао је како је могуће да саучесник у убиству Душка Јовановић лежи 19 године у затвору, а да се не открије ниједан његов сарадник.
Лидер ДНП-а Милан Кнежевић подсјетио је Марковића да је скоро три деценије покривао веома важне позиције и питао ко је из безбједносног сектора знао све ове информације, и да ли је размјењивао податке са Ђукановићем.
,,Ко је налогодавац напада на Предрага Шуковића? Код Петра Комненића сте коментаришући тај случај рекли да је циљ био да Вама нанесе штету. Ко је хтио да Вам нанесе штету?”, питао је Кнежевић.
Подсјетио је да је Марковић изјављивао да је и прије атентата имао информације о угроженој безбједности Душка Јовановића.
,,Да ли сте икада звали Јовановића да врши притисак на новинаре да не потенцирају теме које се Вас тичу? Да ли сте прије и послије атентата имали састанке са Душком Голубовићем и Зораном Лазаревићем? Да ли постоје службене забиљешке о томе? Јесте ли се састајали са члановима земунског клана у УИКС-у?, питао је између осталог Кнежевић.
Душко Марковић подсјетио је да је октобра 1998. године дошао на руководећу позицију службе Државне безбједности када је Црна Гора била изожена великом безбједносном и обавјештајном притиску и да се у том периоду служба није могла бавити рјешавањима криминалних дјела јер је то тешко вријеме наметнуло Црној Гори да нахрани своје становништво.




