Виши суд у Подгорици саопштио је да су 12. јуна донијели наредбу о расписивању потјернице за Вуком Лалатовићем, након што им је из полиције речено да је прекршио изречене мјере надзора.
Појаснили су и да су му седам дана касније одредили притвор, али да полиција до данас није успјела да га лоцира и ухапси.
У реаговању поводом јучерашњег јавног обраћања руководства Управе полиције и шефа посланичког клуба Демократа Бориса Богдановића, које је медијима доставила Марија Раковић, самостална савјетница за односе са јавношћу Вишег суда, поручује се и да је крајње вријеме да све институције, којима је у надлежности заштита независности правосуђа, дигну свој глас због непримјерених притисака и оптужби на рачун судија, које путем медија врше извршна и законодавна власт.
Полиција је јуче рекла да трагају за Никшићанином Вуком Лалатовићем (25) и Артуром Цимерманом (28) из Београда, који се раније звао Никола, због сумње да су директни извршиоци убиства двојице наводних припадника кавачког клана Петра Липовине (41) и Жарка Пејаковића (25).
“Поводом јавног обраћања руководства Управе полиције Црне Горе дана 23.11.2024. године, а нарочито поводом следећих навода шефа посланичког клуба Демократа Бориса Богдановића: ‘Како објаснити да је суд пустио на слободу Вука Лалатовића, иако је исти признао убиство Ранка Вулетића, добровољно се предао полицији, а сви прикупљени материјални докази потврђују његово признање? Како разумјети да је управо та слобода омогућила да то лице изврши ново убиство – на кружном току у Подгорици? Ово није само трагедија за породице жртава, већ и за цијело друштво које губи повјерење у правосудне институције. Ово није само пропуст. Ово је издаја правде, издаја безбједости, издаја сваког грађанина Црне Горе! Ово је јасна порука да поједине судије, умјесто да буду стубови правног система, постају савезнички ослонци криминала. Њихове одлуке не служе закону, већ деструктивним интересима’, у циљу објективног информисања јавности, овим путем дајемо следеће саопштење.
“У кривичном поступку који се пред овим судом води против В.Л., због кривичног дјела тешко убиство из члана 144 став 1 тачка 4 КЗ ЦГ и кривичног дјела недозвољено држање оружја из члана 403 став 1 КЗ ЦГ, окривљеног М.А., због кривичног дјела тешко убиство путем подстрекавања из члана 144 став 1 тачка 4 у вези члана 24 КЗ ЦГ и Л.М. због кривичног дјела тешко убиство путем подстрекавања и помагања из члана 144 став 1 тачка 4 у вези члана 24 и 25 КЗ ЦГ, извршеног на штету покојног оштећеног Р.В., првостепена пресуда није донијета у року од три године од дана подизања оптужнице, из разлога што се ради о сложеном предмету са комплексном доказном грађом. Наиме, окривљени В.Л. је признао да је био непосредни извршилац радње лишења живота оштећеног, али је негирао било какво учешће остале двојице окривљених у том кривичном дјелу, а докази предложени оптужницом у односу на окривљене А.М. и М.Б. су били посредни (исказ свједока П.Ђ. који је сазнања о предметном кривичном дјелу, по сопственом казивању, добио од првоокривљеног Л.В. за вријеме док су, након предметног догађаја, заједно боравили у притвору, који свједок је због посљедица тешке болести преминуо у УИКС-у, због чега никада није могао бити саслушан на главном претресу и листице које су, по наводима оптужнице, исписане од стране првоокривљеног Л.В. и достављене свједоку П.Ђ., за вријеме њиховог заједничког боравка у притвору, које листице су биле предмет графолошког вјештачења).
“Због претходно наведених разлога овај суд је у току главног претреса, а у циљу потпуног и правилног утврђења чињеничног стања, поред доказа предложених оптужницом, по службеној дужности одредио саслушање већег броја свједока, додатна графолошка вјештачења и у коначном прибављање комуникације остварене прије критичног догађаја преко СКY Ецц апликације, која комуникација је, по наводима оптужнице, преко криптованих телефона, а у вези са извршењем предметног кривичног дјела, остваривана између првоокривљеног Л.В. и другоокривљеног А.М, при чему овај суд сматра да је та комуникација, уколико постоји, кључни доказ за доношење правилне и законите пресуде у овом кривичном поступку. Након што је од Специјалног државног тужилаштва и Управе полиције Црне Горе добио службену информацију да ти државни органи не располажу предметном комуникацијом, овај суд је покренуо поступак за пружање међународне правне помоћи, у којем се замолницом од 24.05.2023. године за достављање те криптоване комуникације, упућеном преко Министарства правде Црне Горе, обратио надлежним државним органима Републике Француске, по којој замолници тражена комуникацјија до данашњег дана, дакле након годину и скоро шест мјесеци од упућивања замолнице, није достављена.
“Такође, овим путем обавјештавамо јавност да је првоокривљеном В.Л., након што је исти дана 22.05.2024. године пуштен на слободу, одлуком овог суда, била одређена мјера надзора из члана 166 став 2 тачка 1 ЗКП-а, забрана напуштања стана и припадајућих просторија и мјера из члана 166 став 2 тачка 4 ЗКП-а, обавеза повременог јављања Управи полиције ЦГ – Одјелјенју безбједности Никшић два пута мјесечно, и то сваког 1. и 15. у мјесецу. Након што је од Управе полиције ЦГ ОБ Никшић добио службену информацију да је првоокривљени В.Л. прекршио изречене мјере надзора и да се налази на непознатој адреси, овај суд је дана 12.06.2024. године донио наредбу о расписивању потјернице према првоокривљеном В.Л., а затим је истом, због недоласка на главне претресе који су били заказани за дане 05.06.2024, 12.06.2024. и 19.06.2024. године, о којима је првоокривљени био уредно обавијештен, рјешењем од 19.06.2024. године, одредио притвор по притворском основу из члана 175 став 1 тачка 5 Законика о кривичном поступку, као једином могућем притворском основу у овој фази поступка.
“По наведеној потјерници и рјешењу о одређивању притвора окривљени В.Л. до данашњег дана није лишен слободе и стављен у притвор, јер службеници Управе полиције нијесу успјели да га лоцирају и лише слободе.
“Након исцрпног обавјештења јавности о стању у списима предмета који се води против окривљених В.Л., М.А. и Л.М., и поступања овог суда у истом, нужно је указати на крајње непримјерене, ни на чему засноване, тврдње посланика Богдановића, те да је и крајње вријеме да све институције, којима је у надлежности заштита независности правосуђа, дигну свој глас због непримјерених притисака и оптужби на рачун судија које путем медија врше извршна и законодавна власт, а које су заиста забрињавајуће, и као такве, урушавају дигнитет судске гране власти, док на основу изнијетих и лако провјерљивих чињеница остављамо јавности, а нарочито стручној, да процијени да ли се радило о предмету који је лако било пресудити”, пише у реаговању.
