Посланик Нове српске демократије Дејан Ђуровић навео је да је кувајтски конзорцијум “Нортхстар” и “Еqуест Цапитал Лимитед Јерсеy”, који је требало да изгради туристички комплекс Монтросе, покренуо арбитражу против Црне Горе.
Ђуровић је на данашњем Премијеском сату у парламенту питао премијера Милојка Спајића колика је вриједност одштетног захтјева и шта је образложење конзорцијума за покретање арбитражног поступка.
“Да ли има пропуста државе у овом случају и очекујете ли да исход арбитраже буде у корист државе”, упитао је Ђуровић.
Он је рекао да се од 2017. године хотели од пет звјездица ослобађају обавезе плаћања комуналија.
Нагласио је да је овдје почињена огромна штета по јавни интерес.
“Нама слиједи арбитража која ће, уз измаклу добит, државу коштати 100 милиона”, рекао је Ђуровић.
Спајић је рекао да је Кабинету предсједника Владе Црне Горе, 22. фебруара 2024. године, достављен је захтјев за покретање арбитраже, за пројекат „Монтросе” (сада пројекат “Ритз Царлтон Монтенегро”), чији потписници су Влада Црне Горе и Конзорцијум Нортхстар д.о.о. и Еqуест Цапитал Лимитед, преко правног заступника Сцхонхерр Рецхтсанwалте ГмбХ анд Сцхонхерр си Асоццциатии СЦА.
“Захтјев за покретање поступка арбитраже, како је наведено у поменутом обраћању, достављен је из разлога потенцијалног кршења одредби из Уговора о дугорочном закупу од 11. септембра 2009. године, који је испред Владе потписао тадашњи потпредсједник Игор Лукшић. Упућеној иницијативи за покретање поступка арбитраже претходило је Обавјештење о раскиду предметног уговора, у складу са чланом 31 Уговора о дугорочном закупу земљишта, коју је компанија “Нортхстар” д.о.о., у име Конзорцијума “Нортхстар” д.о.о. и “Еqуес Цапитал Лимитед”, актом од 22. јула 2022. године, доставила Министарству финансија, како су навели, због кршења одређених уговорних одредби од стране Владе Црне Горе, међу којима су и изградња и повезивање инфраструктуре везано за предметну локацију. Надаље, црногорска јавност је са поступком упозната у претходном периоду, имајући у виду да је на сједници Владе Црне Горе од 15. септембра 2022. године, разматрана Информација о обавјештењу о раскиду поменутог уговора. Влада је тада донијела Закључке и задужила Министарство финансија да у сарадњи са Министарством економског развоја, Заштитником имовинско правних интереса, Агенцијом за инвестиције Црне Горе, Министарством културе и Управом за заштиту културних добара, формира Оперативни тим који ће се бавити рјешавањем отворених питања у вези са Уговором из 2009. у циљу наставка реализације Пројекта у обостраном интересу”, казао је премијер.
С тим у вези, наводи Спајић, вођени су преговори са представницима инвеститора, у циљу наставка реализације инвестиције, на којима није дошло до договора.
“Имајући у виду да није постигнуто сагласје за даљу реализацију поменутог уговора, извјесно је било покретање поступка арбитраже од стране закупца. У односу на Ваше прво питање, указујемо да у овом моменту не можемо предвидјети вриједност одштетног захтјева, имајући у виду да супротна страна у одштетном захтјеву тражи и изгубљену добит, а која ће се утврђивати у накнадном поступку од стране вјештака финансијске струке. Тужилац је у образложењу навео, између осталог, сљедеће разлоге: да није испоштована обавеза туженог односно државе да у сарадњи са Општином Херцег Нови изгради и повеже јавну инфраструктуру, да није испоштована обавеза туженог да усвоји просторно планску документацију за предметни локалитет а која обавеза је била орочена на 6 мјесеци од усвајања у Скупштини Црне Горе, да је тужилац испунио своју обавезу у погледу измирења обавезе плаћања закупнине за период од десет година унапријед, док је био спријечен да реализује активности по пројекту, у смислу подношења захтјева за изградњу и започињање грађевинских активности, обзиром да тужени и општина били дужни да покрену изградњу и повезивање инфрастуктуре на локацију”, каже премијер.
Наводи и да је тужилац у септембру 2018. године затражио издавање урбанистичко техничких услова, а у односу на који захтјев је констатовано да је прије активности по питању израде техничке документације потребно добити сагласност на ХИА (Херитаге Импацт Ассессмент) студију; те да је Управа за заштиту културних добара 17. априла 2019. године, именовала тим којм је дат рок од 90 дана да заврши предлог анализе ХИА студије.
“У односу на шта је предлог припремљен годину дана касније, у мају 2020. године, а који је касније прослијеђен даље на просљеђивање надлежним тијелима. Такође мишљење УНЕСЦО-а није обезбијеђено, па коначно одобрење на ХИА (Херитаге Импацт Ассессмент) студију није дато, а током 2021. и 2022. године, тужилац је редовно обавјештавао туженог да кашњења у започињању изградње инфраструктуре, представљају кршење одредби Уговора. Тужилац је 22. јуна 2022. године, издао обавјештење о раскиду, због вишебројних и континуираних повреда гарантованих права. А 22. новембра 2022. године одражан је први састанак на захтјев тужиоца, али ни наког тога није било помака у рјешавању настале проблематике”, казао је Спајић.
Тужилац је покренуо поступак арбитраже, с обзиром на то да цијени да има право на повраћај улагања, накнаду штете и губитака, додаје.
“Важно је истаћи да је за рјешавање спора по договору надлежан Суд за међународну арбитражу у Лондону и да се користе правила суда за међународну арбитражу. У односу на питања да ли је било пропуста од стране државе у овом слуачју, те евентуалном исходу спора, као и шта су од обавеза предвиђених пројектом реализовале Влада и Општина Херцег Нови, указујемо да је Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине, већ у процедури припреме јавног позива домаћим и међународним адвокатским канцеларијама за заступање Црне Горе у арбитражном поступку, а чији задатак би био да изради правну анализу случаја, након чега би имали цјеловитију слику и преглед стварног стања чињења односно нечињења, обје уговорне стране, што представља основ за даље одређивање у овом поступку. Да ли је било закулисних радњи или не и да ли се те радње могу приписати тадашњој власти показаће анализе које ће бити сачињене, али и сам исход арбитражног поступка. Оно што је индикативно је чињеница да је потписник уговора Игор Лукшић, у периоду након што је Уговор ступио на снагу био и премијер, а његова партија на власти све до 2020. Ипак за то вријеме, није урађено практично ништа како би се испоштовале обавезе из уговора”, каже Спајић.
Конкретно, наводи, чињеница да од 2009. до 2022. (13 година) није изграђена нити повезана јавна инфраструктура је неприхватљива и шаље погрешну слику о Црној Гори као земљи у којој желимо да видимо већи број директних страних инвестиција.
“Такав имиџ морамо одмах мијењати. Свакако уколико у поступку, који је пред нама, буде очигледно да постоје индиције о неким недозвољеним поступањима ми ћемо као одговорни људи обавијестити надлежне истражне органе”, рекао је Спајић.
извор: РТЦГ
