Screenshot
Због изјаве коју је дан раније дао украјински предсједник Володимир Зеленски против независности Косова, општина Приштина је уклонила заставу са натписом “Слободна Украјини”.
“Држава Косово мора бити поштована. Када се Косово не поштује, главни град Приштина увијек одговара на исти начин”, рекао је градоначелник Приштине, Перпарим Рама, у објави на друштвеним мрежама.
Застава је постављена у центру Приштине након избијања рата, као знак солидарности са Украјином.
Рама је рекао да је народ Косова увијек солидаран са народима који се суочавају са ратом, насиљем и дискриминацијом јер “знамо шта значи борити се за слободу, достојанство и право на постојање као држава”.
“Али ниједан циљ и ниједна политика не могу се градити умањивањем државности Косова и жртве његовог народа”, додао је.
Током своје прве званичне посјете Београду, Зеленски је рекао да његова земља није промијенила став у вези са непризнавањем Косова и рекао да поштује територијални интегритет Србије и међународно право.
Украјински лидер је рекао да је његова земља захвална Србији што поштује територијални интегритет Украјине, укључујуц́и Крим, који је Русија незаконито анектирала 2014. године.
Иако Кијев не признаје независност Косова, Приштина се придружила европским и америчким санкцијама против Русије због рата у Украјини. Земља је такође пружила уточиште украјинским новинарима који су побјегли из своје земље због рата.
Албанија је такође реаговала на изјаву Зеленског.
Албанско Министарство за Европу и иностране послове назвало је погрешним сваки покушај повлачења паралела између Косова и других међународних ситуација.
“Не би требало да буде неспоразума по овом питању: сваки покушај повлачења паралела или изједначавања Косова са било којом другом међународном ситуацијом је погрешан, опортунистички и потпуно нетачан”, наводи се у одговору Министарства од 9. августа.
Албанија је саопштила да Косово има своје историјске, политичке и правне темеље, подсјец́ајуц́и на пресуду Међународног суда правде (МСП) у вези са одлуком Косова да прогласи независност 2008. године.
“На захтјев Генералне скупштине УН, МСП је био одлучан: проглашење независности Косова није прекршило међународно право. Руска агресија против Украјине је сасвим друга ствар. Она представља тешко кршење Повеље Уједињених нација и међународног права, као и флагрантно кршење међународног поретка заснованог на правилима”, наводи се у саопштењу албанског Министарства иностраних послова.
За разлику од Србије, која одбија да уведе санкције Русији, са којом је одржавала блиске односе чак и током руске инвазије на Украјину која је почела 2022. године, Косово се придружило европским и америчким санкцијама против Русије због рата у Украјини. Земља је такође склонила украјинске новинаре који су побјегли из своје земље због рата.
Према Албанији, мир на Западном Балкану и европска будуц́ност региона захтијевају “прихватање неповратне реалности независности Косова”.
“Независност Косова допринијела је регионалној стабилности и дио је будуц́ности у којој се границе не мијењају силом и народи и заједнице могу да одреде своју будуц́ност у миру и безбједности”, наводи се у саопштењу.
Албанија, чланица НАТО-а и кандидат за ЕУ, поновила је своју подршку суверенитету и територијалном интегритету Украјине.
Тирана је саопштила да је “разумљиво” и “легитимно” што посјета Зеленског Србији, прије свега, служи интересима Украјине. Међутим, додао је да је сваки корак који помаже Србији да се удаљи “од малигног утицаја Русије и приближи Европи позитиван”.
Иако је кандидат за чланство у ЕУ, Србија није отворила ново преговарачко поглавље скоро пет година.
Два мјесеца након отварања посљедњег поглавља у приступним преговорима, почео је рат у Украјини, док Србија није ускладила своју међународну политику са ЕУ како би санкционисала Русију. У то вријеме, то је био главни разлог за стагнацију приступних преговора, док је Београд такође доживио погоршање владавине права.
Србија одбија да призна независност Косова и у Уставу Србије, Косово је и даље дио њене територије. У међувремену, двије земље воде преговоре о нормализацији односа од 2011. године уз посредовање ЕУ
