Потпредсједник Владе за инфраструктуру и регионални развој Милун Зоговић казао је у емисији „Будимо будни – Питајте Владу“ на ТВЦГ да су највећи приоритети Владе улагања у инфраструктуру, посебно на сјеверу земље, завршетак ауто-пута Бар–Бољаре и реализација пројеката који би Црну Гору приближили чланству у Европској унији до 2028. године. Говорио је и о питању капеле на Ловћену, пројекту пречишћавања отпадних вода у Ботуну и потреби за дубинским промјенама у правосуђу.
Зоговић је истакао да је Влада зацртала амбициозан план са 585 аутопутева и брзих саобраћајница.
“Један од највећих пројеката у историји је ауто-пут Бар–Бољаре. Након што је завршена једна дионица, иде се са другом дионицом од Матешева до Андријевице, вриједном око 555 милиона еура. Једним дијелом из гранта добијамо 150 милиона еура, што је највећи грант до сада, а 200 милиона из кредитног аранжмана”, казао је Зоговић.
Казао је да је пројекат у завршној фази и да се чека избор извођача између три кинеска и једног турско-азербејџанског конзорцијума.
“Планирано је да се наредне године крене у изградњу, а рок је пет година”, рекао је Зоговић.
Очекује да до априла буде готов идејни пројекат за дионицу од Андријевице до Бољара, док се до краја ове године очекује и идејно рјешење за обилазницу Подгорице од Смоковца до Толоша.
“За обилазницу око Бара која је такође јако вађна, до септембра 2026. треба да се изабере идејно рјешење”, навео је Зоговић.
Истакао је да би до краја 2026. требало да почну озбиљни преговори за наставак градње ауто-пута до Бољара. Говорећи о повезници од Бара до Београда, и том дијелу ауто – пута, Зоговић наводи да је до 2031. године реално да се све заврши.
“То може бити и 2030. година, и то је важно питање, јер тада добијамо пуни ефекат ауто-пута”, рекао је Зоговић.
Поред тога, навео је да се ради на реконструкцији пруге од Голубоваца до Бара, вриједној 200 милиона еура, као и на више путних праваца.
“Ове године је завршен пут од Цетиња до Чева, Никшића до Кусида, а у току су велики радови на дионици Мојковац- Рибаревине -Беране. Задовољни смо како све иде, јер се тиме повезао сјевер Црне Горе”, казао је Зоговић.
У Подгорици су у току радови на Булевару Војислављевића, а Зоговић је нагласио да се мјерљиви резултати највише виде управо у области инфраструктуре.
“Након промјене власти имамо јасну вољу да се улаже у сјевер, да се смањи разлика у развијености различитих дијелова Црне Горе”, поручио је он.
Говорећи о миграцијама са сјевера, оцијенио је да је ријеч о вишедеценијском проблему.
“Куће на сјеверу су празне и напуштене, а подаци са пописа су обесхрабрујући. Ово што радимо требало је да се уради прије 30 година, јер је однос према сјеверу био неодговоран и доста се закаснило”, казао је Зоговић.
Додао је да се ранијим улагањима могло утицати на миграционе процесе и да сада држава мора исправити те пропусте.
“Ја сам за то да сјевер добије статус какав заслужује и који му припада”, рекао је он.
На питање о изјави бившег премијера Здравка Кривокапића о враћању капеле на Ловћену, Зоговић је рекао да су Петровићи били и духовни и свјетовни владари који су утемељили државне вриједности.
“Управо они су засновали историјске стазе којима би требало да се креће држава Црна Гора, а ево већ сто година шеврља са тих стаза. Потврда тога јесте и што је Његош морао да чека да признамо његов дан 13. новембра”, казао је Зоговић.
Сматра да ће се створити услови да се прича о капели реализује.
“Ако имате добру намјеру и жељу, лако је наћи рјешење. Поздрављам позив господина Кривокапића, али он је имао могућности да то уради кад је био на позицији на којој је био”, додао је Зоговић.
Говорећи о европским интеграцијама казао је да је чланство Црне Горе у ЕУ до 2028. године реалан циљ.
“Имали смо дуги период стагнације и празну реторику, а сада се испоручују резултати. Приче које покушавају да наметну дилему да ли треба да будемо пуноправна чланица су неприхватљиве. Наш циљ се остварује 2028. године”, поручио је Зоговић.
Говорећи о пројекту пречишћавања отпадних вода у Ботуну, истакао је да јавност мора имати увид у уговор који је 10. јуна 2020. године потписао тадашњи градоначелник Иван Вуковић.
“Тај уговор треба да буде јаван. Тринаест милиона еура су плаћене консултантске услуге – да ли је то тачно? Накнадно је тражена грађевинска дозвола, и цијела та прича има питања која треба разријешити”, рекао је он.
Нагласио је да је “ноторна неистина да евентуална промјена локације или неизградња пројекта може зауставити поглавље 27”, те подсјетио да је уговор истекао, а радови нијесу почели.
“ВДТ треба да извиди уговор и да се разграничи да ли се ради о коруптивном послу. Не можемо на тај начин правити темеље”, казао је Зоговић.
Додао је да није подржао да се пројекат реализује у Ботуну, нити ДУП за Комбинат алуминијума.
“Заузели смо став да се мора испоштовати интерес заједнице. Људи у Ботуну знају најбоље, треба поштовати њихову вољу и интересе”, поручио је Зоговић.
На питање о стању у правосуђу, Зоговић је рекао да и даље нема правоснажних пресуда за високу корупцију.
“Иако смо раскинули све везе са мафијом бившег режима, граница између државе и организованог криминала се избрисала. Постоји одређени напредак, али јасно је ко је направио овакав амбијент”, казао је он.
Зоговић је поручио да је потребно преиспитати улоге појединаца и одузети имовину стечену криминалом.
“Залажем се да се у највишем правном акту отклони могућност застаријевања кривичних дјела којима се стицала имовина кроз злоупотребу службеног положаја и пљачку државе. Треба да се узме оно што је одузето од грађана Црне Горе у протеклом периоду”, закључио је Зоговић.
