–1671. преставио се у Господу Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит захумски и источнохерцеговачки. Свети Василије Острошки и Тврдошки родио се у селу Мркоњићу, у Поповом Пољу 28. децембра 1610. године, од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу је добио име Стојан. Прву књигу учио је у Манастиру Завала, а у Манастиру Тврдош се замонашио добивши име Василије. После боравка у Светој Гори, у Пећкој патријаршији је рукоположен у чин епископа. Као епископ је најпре боравио у Тврдошу, а касније прелази у Острог.
– 1985. године, у незавршеном Храму Светог Саве, Патријарх српски Герман служио је свечану литургију која је обиљежила наставак изградње храма. Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм, највећи православни храм на Балкану. Подигнут је на мјесту за које се сматрало да је Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња храма је финансирана добровољним прилозима, као и плаћањем доплатних поштанских маркица. Црква може да прими 10.000 вјерника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Храм је обложен бијелим мермером и гранитом.
-12. маја 1861. године умро је Крсто Кењо Јанковић истакнути црногорски јунак и четовођа.Истакао се у многим бојевима. Посебну ратничку вјештину исказао је 1835. године, када су Црногорци по Његошевом плану први пут заузели утврђени Жабљак на Скадарском језеру. Његош је истицао Јанковића као примјер јунаштва и убрајао га међу Црногорце најзаслужније за стечени „зрак слободе црногорске”. Учествовао је 1852. године и у другом заузимању старе пријестонице Црнојевића. Кењо је ослободио Жабљак и други пут. Сад с нешто бројнијом дружином, њих двадесет осморо, успио је да 1852. године поново надмудри посаду. И тада им је радост била кратког вијека. Овога пута их је књаз Данило, опет на притисак великих сила, замолио да напусте град. Краљ Никола му је подигао споменик.
–2016. упокојио се кнез Александар Kарађорђевић, прворођени син кнеза намесника Павла и кнегиње Олге. Кнез Александар рођен је 13. августа 1924. године у Вајтлоџу у Великој Британији. Чукунунук вожда Карађорђа, потомак је и руске царске лозе Романова, кнежевске лозе Демидова, као и грчких данских краљева и кнежева. Од 2000. године, у настојању да надокнади изгубљене деценије, интензивно је долазио у Србију. Године 2007. обишао је Косово и Метохију пружајући подршку српском народу. Био је потпредседник Управног одбора Западноевропске епархије СПЦ, обновитељ Витешког реда Змаја и покровитељ Центра за истраживање православног монархизма. Његова писма, саопштења и разговори објављени су у четири тома.
-2017. умро Љубомир Зечевић, новинар Радио Београда, пионир телевизије у Србији, уредник Информативног програма, главни уредник Другог програма и директор Телевизије Београд, заточеник концентрационог логора Бањицa и Ебензе, члан Међународног комитета Маутхаузен
-1947. приказан први домаћи играни филм ,,Славица”.
-1820. рођена енглеска медицинска сестра Флоренс Најтингел, утемељивач професије медицинских сестара, чији се рођендан обиљежава као Међународни дан медицинских сестара. У Кримском рату половином 19. вијека организовала је болнице при британском експедиционом корпусу и знатно је реформисала санитетску службу и његу рањеника и болесника. Захваљујући томе, смртност у британским пољским болницама са 40 одсто смањена је на два одсто. Отворила је прву школу за медицинске сестре, а њене ученице су послије Првог свјетског рата – у којем су лијечиле српске војнике – помогле оснивање такве школе у Београду, из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924.
-2001. умро Алексеј Тупољев, руски конструктор авиона.
-1904. рођен чилеански писац и дипломата Нефтали Рикардо Рејес Басуалто, познат као Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. Послије учешћа у Шпанском грађанском рату, гдје се спријатељио са шпанским пјесником Федериком Гарсијом Лорком, углавном је био окренут идеалима социјалне правде и политичкој борби за права потлачених. У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао с традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници с надреалистичким елементима. Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности. Умро је 1973, убрзо послије убиства чилеанског предсједника Салвадора Аљендеа и доласка на власт десничарске војне хунте.
-1884. умро чешки композитор, диригент и пијаниста Беджих Сметана, зачетник и најзначајнији представник чешког музичког национализма. Инспирисао се народним легендама, историјом и фолклором.
-Српска православна Црква 12. маја слави светог Василија Острошког Чудотворца. Данас је Томина недјеља, прва недјеља по Васкрсу.
Свети Василије Острошки је велики чудотворац чија су чудотворна дјела позната и изван граница Српске Православне Цркве. Његово свето тијело у цјелости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, ево већ више од триста година. Црквица у којој леже мошти Острошког Свеца испуњена је пријатним мирисом, који задивљује сваког поклоника.
Чињеница нетљености тијела овог великог светитеља, представља феномен за себе, који ми хришћани називамо – чудом. Овај се феномен једино може схватити и објаснити светим животом Острошког Свеца. А живот Светог Василија био је заиста живот у Богу, живот сазидан по Христу, у коме све и сва бјеше Христос.Још веће чудо и доказ светитељства Светог Василија јесте чудотворна моћ његовог нетљеног тијела. Он, који је у свом земаљском животу више личио на анђела него на човјека, уздигао је свој дух до престола Божијег, а своје тијело обесмртио. То свето тијело било је за вријеме земаљског живљења храм Духа Светога, а послије растанка са својом богочежњивом душом постало је ризница благодати Божије.
Светог Василија је у нашој Српској Цркви Господ одредио за посебну мисију, за помоћника и исцјелитеља свих невољних и болних, који са чврстом вјером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и у којој почивају његове свете мошти, својеврсна Витезда, бања исцјељења, у којој многи: болесни, хроми, сухи, згрчени и умоболни налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко њега учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља, великог Божијег угодника, великог јерарха и учитеља, молитвеника, подвижника, ревнитеља свете православне вјере, Василија Острошког, по чудима познатог широм васељене.
