-16. јуна 1845. године почела је градња Његошеве капеле на Ловћену, коју је владика Раде посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском и намијенио за мјесто свог вјечног починка. Саграђена је на Језерском врху у духу хришћанске градитељске традиције округлих цркава и гробница. Брату Перу и сенаторима, Његош је пред смрт изразио жељу да га сахране поред нове капеле: „Још ви препоручујем и аманет предајем кад умрем копајте ме на Ловћен код нове цркве“.Знајући за важност и симболику Његошеве капеле и Ловћена, Аустријанци су, током Првог свјетског рата, из Бококоторског залива бомбардовали ове светиње, а након капитулације Црне Горе, окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио је ексхумацију Његошевих костију, како би се његова завјетна капела срушила и на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освајања Ловћена. Митрополит црногорски, Митрофан Бан, покушао је да у име грађана Цетиња умоли окупатора да одустане од ове намјере рекавши Веберу да је “Његош био не само господар Црне Горе, већ и пјесник Српства, и да ће тај чин тужно одјекнути у свим српским срединама”. Митрополит није успио. Ексхумација је извршена и Његошеви остаци су након обављеног парастоса пренешени у Цетињски манастир. Његошева црквица је разрушена и расписан конкурс за изградњу споменика. Али, ова идеја није остварена. Аустрија је изгубила рат, а Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под династијом Карађорђевић, створена је 1918. године. Пет година касније, Његошев завјет је по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе. Његошева капела је обновљена 1925. године. Освећене је извршио митрополит Гаврило Дожић.
У априлу 1942. године окупаторска италијанска војска је оштетила капелу, али, срећом, причињена штета није била велика. Међутим, рушење Његошеве капеле до самих темеља није било дјело странаца. Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти понудили су хрватском вајару који је живио у САД, Ивану Мештровићу, да умјесто капеле на врху Ловћена подигне маузолеј. Најумнији људи из цијеле земље су стали о одбрану Његошеве капеле, истичући да се мора поштовати владичин завјет. Његошева завјетна капела порушена је до темеља. Од 1974. године, на њеном мјесту се налази Мештровићев маузолеј.
-1876. на Цетињу је потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Османског царства. Уговор је потписан после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876. године. Била је то припрема за ратове против Турске 1876. и 1878. године.
-1930. умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први предсједник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке више пута био министар просвјете и једном премијер.
-1859. рођен је српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма, члан Српске краљевске академије, српски сликар који је стекао европску репутацију. Највећи део живота провео је у Бечу, где је и умро 1957. године. Био је изванредан познавалац сликарског заната. Инспирисао се српском националном историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и фолклорне и историјске композиције, укључујући „Сеобу Срба”, „Проглашење Душановог законика”, „Таковски устанак”, „Мачевање”, „Kићење невесте”.
-1946. упокојио се композитор, музиколог, педагог и музички критичар Милоје Милојевић, професор Музичке академије у Београду, један од зачетника музикологије у Србији. Докторат музичких наука стекао је 1925. године у Прагу и био је први Србин с тим звањем. Основао је београдски оркестар „Collegium musicum”, којим је и дириговао. Стварао је под утицајем романтизма, импресионизма и експресионизма и инспирисао се народним мотивима.
-1826. турски султан Мехмед Други послије побуне јањичара, угушене у крви, укинуо јањичарску војску и увео низам, редовна војску. Јањичаре је 1330. од отете и потурчене дјеце хришћанских поданика основао султан Орхан. Мурат Други је дозволио да се у јањичаре примају и Турци, а 1638. је укинуто узимање хришћанске дјеце. С опадањем турске моћи јањичари су све чешће изазивали буне и нереде и постали опасни за турску власт.
-1890. рођен енглески филмски глумац Артур Стенли Џеферсон, познат као Стен Лорел, ,,Мршави” из тандема с Оливером Хардијем, који је глумио ,,Дебелог” познати као Станлио и Олио. Они су у урнебесним комедијама градили комику на парадоксима доведеним до крајности, али хумор никад није био заједљив. Филмски продуценти и сада убиру профит од њихових филмова, а њих двојица су завршила у сиротињској болници.
-1963. Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова постала прва жена космонаут, полетјевши у орбиту око Земље космичким бродом “Васток 6”. Она је као шести совјетски космонаут облетјела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна.
-Српска православна црква 16. јуна слави светог мученика Лукилијана и друге с њим. Данас је шеста недјеља по Васкрсу- Недјеља Светих Отаца Првог васељенског сабора.
