–1785. турска војска под командом скадарског везира Махмуд – паше Бушатлије продрла у Цетиње и порушила манастир на Ћипуру, који је у 15. веку подигао Иван Црнојевић. Према предању Иван Црнојевић је био предак Махмуд – паше, јер је његов предак Станко примио Ислам. Манастир у којем се налазила прва српска штампарија, прва у јужнословенским земљама такође, обновио је 1786. владика Петар I. У њој су од 1493. штампане ћириличне књиге, укључујући „Октоих првогласник“.
–1875. избио је Невесињски устанак, највећи против Османског царства у Босни и Херцеговини, после напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Бишини. Устанак се брзо ширио и после месец дана букнуо је и у Босанској крајини, а Црна Гора је свим средствима помагала устанике. У неколико бојева устаници су однели победе, највећу на Муратовици, где су Турци 10. и 11. новембра 1875. изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија је у лето 1876. објавила рат Османском царству у који се 1877. укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, ревидираним (под притиском Аустрије) 1878. у корист Србије, на Берлинском конгресу. Краљевић Петар Карађорђевић, који се у босанском устанку појавио као Петар Мркоњић, пре устанка живео је у Француској. За главни циљ у устанку Петар Мркоњић одредио је освајање Бужима и Крупе, како би дубље продро у Босну и спојио се са осталим делом устанка. Пре Јамничке скупштине Петар Мркоњић боравио је на Брезовачи, да би након одлуке скупштине, стационирао своју чету прво на Пролому, а у мају прешао на Ћорковачу, планински комплекс од 604 метра надморске висине, на самој границе Аустроугарске и Турског царства.
-1862. турска артиљерија са Калемегдана бомбардовала београдску варош, послије чега су добровољци из Србије и других српских крајева похрлили у одбрану Београда. Легијом у којој је пола добровољаца било из Војводине командовао је пјесник Владислав Каћански. Кад је са политичким рјешењем кризе легија распуштена, дио војвођанских добровољаца остао је у Београду и ступио у српску војску.
-1889. рођена Ана Ахматова (Горенко), руска књижевница. Ана Ахматова, једна од највећих песникиња 20. века, детињство је провела у Царском селу, гимназију завршила у Кијеву, где је почела да студира. У Петрограду се удала за песника Николаја Гумиљова, који је касније страдао у стаљинистичким чисткама. Била је пријатељица Осипа Мандељштама, Бориса Пастернака, посветила је песму Мајаковском, писала о Љермонтову, друговала са Модиљанијем, који је сликао њене портрете… Стекла је изузетну популарност, иако њена поезија, једноставна и исповедна, изгледа као да је писана да остане у корицама дневника. Њена лирика одише еротиком и мистиком. У својим стиховима неговала је и традицију народне поезије. Из Савеза совјетских књижевника искључена је 1946. године. У Петрограду је живела изоловано, у хладноћи и глади, а своје песме памтила , јер је морала да спали папир на коме су писане. Данас је у тим просторијама Музеј који носи њено име. Рехабилитована је после 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза. Године 1962, објавила је “Поему без хероја”, коју је писала 22 године, а “Реквијем” је посвећен тешким временима страдања и прогона, чија је жртва био и њен син. Песме Ане Ахматове, чудесне поетесе која је својим стихом очарала свет, код нас су пуно превођене и објављиване.
Слаб је глас мој
Слаб је глас мој, но воља се не смањује,
Без љубави сам и то ми лако пада.
Високо је небо, горски ветри струје
и помисли моје све су чедне сада.
Несаница бдиља другима одлута,
не чамим већ више над сивим пепелом,
крива казаљка с куле ниједног пута
не учини ми се самртном стрелом.
Већ прошлост над срцем власт све мању има.
Већ слутим да је близу ослобођење.
Опростићу док гледам где светла плима
влажним бршљаном се час спушта час пење.
-2016. Велика Британија са 52 одсто напрема 48 одсто гласова подржала ,,Брегзит” или за излазак из ЕУ. Излазност на референдум била је 71,8 одсто.
–23. јуна 1611. године енглеског истраживача Хенрија Хадсона, који је први испитао источне обале Гренланда и ријеку Хадсон, побуњена посада његовог брода ,,Дискавери”, с осморицом присталица, оставила у Хадсоновом заливу, гдје су потом сви умрли од глади и зиме. Хадсон је био енглески истраживач и поморац. Током четири путовања истраживао је Сјеверни ледени океан, покушавајући да открије морски пут из Европе у Азију преко Арктика, при чему је открио и Хадсоново море и Хадсонов мореуз. Енглески морепловац и истраживач Хенри Хадсон постао је први Европљанин који је открио острво Менхетн, и први који је нацртао мапу тог острва. Занимљиво је да је по њему добила име ријека Хадсон која протиче кроз Њујорк.
– 23. јуна 1791. године француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бјекства и ухапшени код Варена. Антоанета ће у историји остати упамћена као последња, али и најомраженија француска краљица. Веома брзо почело је суђење краљу, који је убијен на гиљотини јануара 1793. године. Након његове смрти, здравље јој се погоршало, а у априла исте године почиње њено суђење. Иако је имала бројне шансе да побјегне и спаси се, одлучила је да се суочи са својом судбином. Живот последње господарице Версаја угашен је везаних руку, под сјечивом гиљотине. Њене последње ријечи, како се тврди, биле су Извините када је случајно нагазила џелата. Бурбонском рестаурацијом 1815. године Луј XVIII је дошао на власт и наредио да се тијела његовог старијег брата и Марије Антоанете ексхуминирају и да им се организује достојна сахрана. Тијела су по краљевој наредби смјештена у базилику Сен Дени, гдје почивају скоро сви француски краљеви.
-1668. рођен италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико, или Ђанбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. је постао професор реторике. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развитка.
-Српска православна црква 23. јуна слави празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетницу – Тројичиндан-Духове-Рођендан Цркве Христове.
Педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде. После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
