-Српски православни, теолог и бесједник Николај Велимировић /1881-1956/, епископ жички и охридски, канонизован је 24. маја 2003. године као Свети Николај Охридски и Жички. Рођен је 4. јануара 1881. године. По завршетку теолошких студија у Швајцарској, докторирао је теологију на Универзитету у Берну, а потом је дипломирао филозофију на Универзитету у Оксфорду и докторирао у Женеви. По повратку у Србију, постао је предавач на Богословском факултету у Београду, 1909. године се замонашио, а потом завршио Духовну академију у Петрограду /Санкт Петербург/. Између два свјетска рата, владика Николај основао је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, да би заштитио народ од агресивне секташке пропаганде. Њемци владици Николају нису опростили улогу у обарању Тројног пакта крајем марта 1941. године, па су га у Другом свјетском рату, чим су окупирали Југославију, затворили у манастир Љубостиња, а потом и у манастир Војловица.С патријархом Гаврилом Дожићем, владика Николај Велимировић затворен ј е 1944. године у логор Дахау. Владика Николај умро је у емиграцији у руском Манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији, а сахрањен је на српском народном гробљу поред Манастира Светог Саве у Либертвилу.
Много година послије смрти, мошти владике Николаја пренесене су из Либертвила у Лелић 12. маја 1991. године. Положене су у храму манастира Лелић, који је његова задужбина.
На засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2003. године владика Николај уврштен је у ред светитеља.Свечана канонизација обављена је у београдском Храму Светог Саве на Врачару 24. маја 2003. Већ сљедеће године, тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије своју задужбину, манастир Соко близу Љубовије и Крупња, посветио је Светом Николају Охридском и Жичком.
-1995. осмогодишња Зорица Дивчић убијена у Озренској улици, на Врацама, док су двије особе рањене у нападу муслиманске артиљерије на ово српско насеље у Сарајеву.
-1850. рођен српски револуционар Афанасије Стојановић, једини учесник Париске комуне међу јужним Словенима, који је 1871. рањен на барикадама. Послије пропасти Комуне вратио се у Србију, гдје је двапут затваран, потом се склонио у Аустрију, затим у Русију, гдје је умро и сахрањен уз највеће војне почасти.
–1875. рођен је српски теоретичар права Теодор Тарановски. Био је члан Српске краљевске академије и професор универзитета у Варшави, Петрограду, Харкову и Београду. Највише се бавио историјом словенских права. Веома плодан аутор. Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца после Првог светског рата, чији је био дугогодишњи председник.
-1926. Отворена је Универзитетска библиотека у Београду, чија градња је уз помоћ Kарнегијеве задужбине започета 1921. а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека ,,Светозар Марковић” добила је 1946.
-1905. рођен Михаил Александрович Шолохов, руски књижевник, нобеловац. Један је од значајнијих руских писаца. Роман ,,Тихи Дон”, на којем је радио пуних 15 година, величанствена је епопеја живота донских Козака 1912-1922, незаборавна слика револуције. Добио је Нобелову награду за књижевност 1966. године.
-1543. умро пољски астроном Никола Коперник, творац хелиоцентричног система, једне од највећих прекретница у историји науке. Умјесто птоломејског геоцентричног система, према којем је Земља центар васионе, он је послије истраживања која је обавио по повратку с вишегодишњих студија у Италији – полазећи од теорије грчких астронома који су сматрали да је Сунце центар свијета око којег круже Земља и друге планете – успоставио хелиоцентрични систем. Према том учењу, Земља и планете се крећу по путањама у чијем је центру Сунце, а привидно кретање небеске сфере је посљедица кретања Земље. Тиме је ударио темеље модерне астрономије и основе за открића Јоханеса Кеплера и Исака Њутна о кретању небеских тијела, али је његова теорија имала далекосежне посљедице и за остале природне науке и цјелокупан духовни развој човјечанства. Његово учење је, уз мноштво сљедбеника, због злогласне римокатоличке инквизиције, имало и мученике – Ђордана Бруна је суд инквизиције послао на ломачу, а Галилеа Галилеја, под пријетњом смрти, приморао да своје учење прогласи заблудом. Римска црква је 1616. забранила сва дјела којима је основа било Коперниково учење.
-1544. рођен енглески љекар и физичар Вилијам Гилберт, назван ,,оцем електрицитета. У физици се прославио – мада му је та грана науке била само хоби – капиталним дјелом ,,О магнетима”. Доказао је да је Земља велики лоптасти магнет и да се игла на компасу не управља према небу, како се до тада вјеровало, него према магнетним половима планете. Схватањима магнетизма небеских тијела и електрицитета снажно је утицао на развој науке у 17. вијеку.
-1686. рођен њемачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт, који је 1726. израдио први термометар са живом. Такође је створио скалу за мјерење температуре од 180 степени, названу његовим именом, на којој је тачка смрзавања на 32. степену, а не на нули као код Целзијусове скале. Фаренхајтова скала је у употреби у САД, раније и у Великој Британији.
-1844. проналазач телеграфа Семјуел Морзе је из Вашингтона послао у 65 километара удаљени Балтимор прву телеграфску поруку у историји, која је гласила: ,,Шта је то Бог урадио?”. Линија Вашингтон – Балтимор је постављена за шест седмица, пошто је претходно Конгрес САД одобрио 30.000 долара за њену градњу.
-1974. умро амерички пијаниста афричког поријекла композитор и шеф оркестра Едвард Кенеди ,,Дјук” Елингтон, један од најзначајнијих џез музичара. Оркестар који је основао 1926. био је узор свим оркестрима џез музике. Написао је око 2.000 композиција.
-1941. рођен амерички пјевач и композитор Роберт Цимерман, познат као Боб Дилан, један од најпопуларнијих музичара 20. вијека. Смислио је 1965. и популарисао тзв. фолк-рок музику, али је компоновао и пјевао и мноштво балада, протестних, кантри и фолк пјесама. На концертима широм свијета демонстрирао је музичку универзалност, свирајући усну хармонику, гитару, клавир.
– Српска православна Црква 24. маја слави свете Кирила и Методија. Свети учитељи словенски Кирило и Методије, дивни су најпоштованији светитељи међу словенским народима јер су оставили неизбрисив и благословен траг у писмености, али и дубокој верности Цркви Христовој и љубави коју су свједочили.
Рођена браћа Кирило и Методије потичу од побожних и благочестивих родитеља Лава и Марије. Отац Лав био је византијски војни заповедник. Будући да су рођени у Солуну, своју младост су ту и провели, а важно је нагласити да је Солун у то време био окружен Словенима. Света браћа своју главну улогу одиграли су приликом послања од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповедају међу Словенима. Они су најпре отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, где је њихова проповед имала великог успеха, те је народ почео масовно да прихвата православну веру. Њихова припрема за ово послушање огледала су у састављању словенског писма и превођењу богослужбених књига, како би народ могао да богослужи на свом језику. Тако Кирил најпре саставља прво словенско писмо глагољицу. Свети Кирил је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Тако од Светог Кирила потичу оба писма и ћирилица и глагољица. Можемо слободно рећи да су они поставили основе словенске писмености и културе, убрајајући ту све словенске народе: Русе, Бугаре, Србе, Хрвате, Словенце, Словаке, Чехе и Пољаке. Сви су они заједно као Словени примили православну веру од Светих Кирила и Методија.
