-1937. рођен Милован Данојлић, књижевник, академик. Након завршених студија француског језика и књижевности на Београдском универзитету, Данојлић је живио и радио у Лондону, Чикагу, Њујорку, Поатјеу и Паризу, гдје се зауставио 1984. године. Из “добровољне емиграције” бар једном годишње долази у Србију, истовремено не престајући да живи у њој кроз своје стваралаштво. Пјесник и есејиста бираног и његованог језика и стила, Данојлић је један од родоначелника српског пјесничког модернизма. Као књижевни хроничар вратио је у нашу културу помало заборављени жанр књижевног фељтона – подлистка, обрађујући збивања и духовне феномене у српској култури и друштву. Написао је четрдесетак књига поезије и поетске прозе, романа, есеја, књига за децу
-3. јула 1583. године руски цар Иван Грозни је, у току једне свађе, убио сина.
Он је спровео значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бојарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима. Наиме, Цар Иван јесте био грозан и страшан, али само за непријатеље Русије и православља. За вријеме његовог царевања Русија се у знатној мјери проширила. Руско становништво се такође знатно увећало за његова царевања. Тако је он постао утемељивач Велике Русије. Ватикан је послао руском цару своје изасланике, како би цара а преко њега и сав руски народ покушали преобратити у римокатолицизам. Примијењена је слична тактика мисионарења као са Александром Невским. На изненађење латинских посланика руски цар их је дочекао са апологијом једног великог богословског ерудите. Запрепастила их је и приврженост руског народа православљу. Морали су да се врате у Ватикан необављеног посла. Иванова владарска снага огледа се и у новоподигнутом лучком граду Архангелск на сјеверу, ради лакшег обављања трговине са Европом. Затим, основао је и прву штампарију у Русији, сазидао је Кремљ. Такође, ктитор је и обновитељ веома великог броја манастира и цркава. Дародавац је и манастира на Светој Гори.
-1883. рођен аустријски писац јеврејског поријекла Франц Кафка, аутор невеликог, али сугестивног и загонетног дјела које измиче дефинитивној процјени и дозвољава различита тумачења. До 1945. био је непознат, јер за живота готово и није објављивао. Главнину списа, укључујући писма и ,,Дневнике”, издао је његов пријатељ Макс Брод, упркос Кафкиној изричитој инструкцији да буду спаљени. Радња и сутуације, мада представљени као визије и снови, предочавају свијет у његовој тоталности, у којем се крећу протагоности чијем је духовном хоризонту доступан само мањи сегмент стварности која их окружује, водећи безнадежну борбу с анонимним силама. Вишезначне параболе, прецизност израза и фантазија – иако саопштене пригушеним језиком без емоција и коментара – интегрисане су у цјелину која говори о збивањима и људима 20. вијека.
– 3. јула 1608. године француски истраживач Самиел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
-1971. умро Џим Морисон (Џејмс Даглас), амерички музичар, певач групе ,,The Doors”
-Српска православна Црква 3. јула слави светог свештеномученика Методија и преподобног Наума Охридског.