–1456. отпочела је турска опсада Београда, на који је други велики напад Турака одиграо се између 4. и 22. јула. Султан Мехмед II покренуо је велику војску са циљем да освоји Смедерево, престоницу српског деспота Ђурђа Бранковића, и Београд, најзначајније угарско упориште на јужној граници. У јуну 1456. огромна турска војска кретала се кроз Србију ка Дунаву. Ђурађ Бранковић и цео српски народ били су узнемирени доласком турске силе. Војску је предводио лично Мехмед II, а уз њега су биле његове најзначајније војсковође. О бројности ове војске не постоје поуздани подаци, али појављују се подаци да је турска војска бројала између 100.000 и 160.000 војника, имали су 300 топова и 200 бродова. Прву битку на Дунаву, 14. јула 1456, хришћанска војска добила је захваљујући храбрости Срба шајкаша који су у потпуности поразили турску флоту. Борбе су трајале све до 22. јула и коначног пораза и повлачења Турака из Београда.
– 4.јула 1855. године рођен је Влахо Буковац, сликар, академик, члан САНУ.
У младости је пловио, а затим лутао по Сјеверној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а онда се вратио кући. У париској фази уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски књаз Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње. Након тема из црногорског живота, слиједи циклус актова. Касније као реномирани портретиста искључиво је излагао портрете. Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима, па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Био је аутор познате историјске слике “Благовјештенски сабор 1861. Године. Када се одазвао позиву краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: “Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.” О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији свједоче његове ријечи: “Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од кога се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.” Умро је по повратку у Праг и тамо је остало много његових радова.
– 4. јула 1798. године Наполеон Бонапарта у походу на Египат, тада турску провинцију, заузео је Александрију. Некада се говорило да је Александрија ,,дом пет раса, у коме се прича пет језика, са туцетом религија”. Овај прелијепи град на обалама Средоземног мора основао је Александар Велики, далеке 331. године прије Христа, те је град по њему и добио име. Али, још много прије доласка Александра Великог на ова подручја, чувени грчки пјесник Хомер са одушевљењем је писао о овим предjелима у својој Одисеји, а највише о острву Фарос. Наполеон Бонапарта је умарширао у овај легендарни град затекавши само обичну варошицу. Једино што је 5.000 Наполеонових војника могло да види у овом тужном граду биле су рушевине, пјешчане дине, и два обелиска позната као ,,Клеопатрине игле”. Данашња Александрија је и даље космополитски град: њена популација најшароликија је у Египту: осим Арапа, овдје живе Јермени, Грци, Италијани, Либанци, Малтежани, Сиријци, Енглези, Копти.
-1934. умрла Пољакиња Марија Кири, која је два пута добила Нобелову награду. Са супругом Пјером Киријем је из руде урана издвојила нове елементе – радијум и полонијум. Прва је жена која је стекла академску титулу париске Академије медицине и постала шеф катедре за физику на Сорбони. Била је оснивач и директор Института за радијум у Паризу. С Пјером је 1903. подијелила Нобелову награду за физику, а 1911. сама добила Нобелову награду за хемију. Послије Пјерове смрти 1906. открила је радиоактивност торијума. У част брачног пара Кири једна мјерна јединица у физици добила је назив ,,кири”.
-1753. рођен француски проналазач Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. године с Џоном Џефрисом први прелетио Ла Манш балоном. Такође је конструисао падобран.
-1900. рођен амерички музичар афричког поријекла Луис – Сачмо Армстронг, највећи трубач у историји џеза. Током каријере дуге више од пола вијека прославио се и као пјевач непоновљивог храпавог и топлог гласа, а многобројне турнеје широм свијета, укључујући Београд, донијеле су му незваничну титулу “амбасадора добре воље”. Снимио је и више филмова, у којима је такође исказао раскошни таленат изузетног забављача.
-Српска православна Црква 4. јула слави светог мученика Јулијана Тарсијског и преподобну Анастасију српску.
Преподобна Анастасија, мајка Светог Саве кћерка грчког цара Романа IV и супруга Стефана Немање. Мајка Вукана, Стефана и Растка. Са Светим Немањом подигла женски Богородичин манастир на левој обали Топлице, на ушћу реке Косанице, и ту се замонашила 1196. године и добила монашко име Анастасија. Њено крштено име је Ана. Упокојила се 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници.
