Pixabay
-6. октобра 1878. преминуо је српски добротвор Илија Милосављевић Коларац, велетрговац, један од највећих трговаца храном у тадашњој Европи.
Сав иметак завештао је за просвећивање српског народа. Његова задужбина ишколовала је многе ђаке, издала велики број књига и часописа и подигла репрезентативну зграду Коларчевог народног универзитета у Београду. Због сукоба с књазом Милошем Обреновићем прешао је у Панчево, где је наставио да тргује, а по повратку у Србију био је једно време саветник кнеза Михаила Обреновића за финансијска питања. Постао је члан Матице српске 1854. године. Године 1861. новчано је помогао оснивање Српске правне академије у Новом Саду. Са Томом Вучићем Перишићем основао је Фонд за годишње помене палим борцима за слободу отаџбине (1857). Од 1854. године помаже развој српске књижевности – финансира објављивање домаћих и преведених дела. Године 1861. установљује Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. године овај фонд прераста у Књижевни фонд с капиталом од 10 000 дуката. Будући без деце, обудовео, одлучује да целокупну имовину завешта српском народу. Годину дана пре смрти (1877) пише нови тестамент, у коме одређује: „Да се од свега имања образује Фонд из кога ће се временом имати подићи српски универзитет”. Данашња зграда Задужбине Илије Милосављевића Коларца – Коларчевог народног универзитета подигнута је 1932. године.
-1894. Рођен је српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих песничких личности српске литературе између два светска рата и претеча модерне српске драме. Красио га веома специфичан стил и изузетна језичка инвенција. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти 1938. био професор гимназије. Писао је лирске песме, драме и приповетке са старосрпским мотивима.
-6. октобра 1988. године под притиском демонстрација руководство Војводине поднијело је оставке.
Током протеста демонстранти су на функционере, који су покушали да им се обрате, бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“. Дешавања су почела дан раније када се 15.000 демонстраната из градова широм Војводине, којима су се прикључили и радници привредних гиганата из Новог Сада и Новосађана, окупило испред зграде Покрајинског комитета. Према тадашњим процјенама број окупљених у два дана протеста износио је 70.000 људи. Војвођанско рководство тражило је војну интервенцију, али се убрзо утврдило да војска може да интервенише у некој републици СФРЈ само ако су са тим сагласни предсједник те републике.
Епилог је познат, комплетно руководство АП Војводине поднијело је оставку. На новосадском тргу, када се сазнало за оставке аутономаша, кренула је пјесма. Повучени дешавањима једна група демонстраната скида таблу са називом Улица 28. фебруара 1974. којим је својевремено био обиљежен нови устав Војводине и поставља симболичну са називом 6.октобар 1988. Овим је почео политички процес познат као Догађање народа. У наредних пола године, до прољећа 1989. године смијењено је политичко руководство Косова и Метохије на челу са Аземом Власијем и Каћушом Јашари. Они су се повукли послије демонстрација у Београду и пароле: ” Ухапсите Власија”.
– 1876. Рођен је српски сликар Милан Миловановић, професор Умјетничке школе у Београду. Радио је пејзаже и портрете високог импресионистичког домета. Сликарство је студирао у Београду, Минхену и Паризу.
1990. – Умрла је прва жена ратни пилот код нас Марија Драженовић-Ђорђевић, која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом светском рату у борбама на Сремском фронту 1945. Летачки испит положила је 1939. са само 15 година.
1992. – Савјет безбједности УН Резолуцијом 780 основао је Комисију за испитивање ратних злочина у претходној Југославији, састављену од међународних експерата.
-1893. У Београду је почела да ради прва јавна електрична централа
Била је то термоцентрала једносмерне струје и осветљавала је градско језгро данашњег Београда. Првенствено су осветљаване улице али је коришћена и за рад трамваја. Међу најзаслужнијима за њен настанак био је њен конструкор професор Ђорђе Станојевић, ректор Велике Школе и пионир електрификације у Србији.
-1908. Аустро-Угарска је објавила да ће присајединити Босну и Херцеговину
До анексије је дошло уз подршку Немачке, и тиме је изазвана озбиљна међународна криза. Како би био избегнут сукоб силе Антанте су извршиле притисак на Србију с циљем да је принуде да званично изјави како анексија Босне и Херцеговине „не задире у интересе Србије“.
-1915. Мучким нападом, без објаве рата, с леђа на Србију – суочену с офанзивом немачких и аустроугарских трупа – Бугарска се укључила у Први светски рат на страни Централних сила
-1773. – Рођен француски краљ Луј Филип, назван “краљ грађанин”, који је владао од 1830. до 1848. У Фебруарској револуцији 1848. проглашена је република, краљ је збачен. Умро је 1850.
-1846. – Рођен амерички инжењер Џорџ Вестингхаус, проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје. Развио је и систем жељезничких сигнала и изградио је турбине за хидроелектрану на Нијагариним водопадима, за коју је пројекат израдио српски проналазач Никола Тесла и с које је обезбијеђен пренос електричне енергије на даљину захваљујући примјени Теслиног проналаска обртних магнетних поља.
-1914. – Рођен норвешки етнолог и истраживач Тор Хејердал, који је 1947. предводио шесточлану експедицију “Кон-Тики”, препловивши сплавом око 9.000 километара између Перуа и пацифичког острва Туамоту близу Тахитија. Тиме је доказао да су древни народи могли да плове из Јужне Америке до полинезијских острва. Бродом направљеним од папируса 13 година касније је препловио Атлантски океан од Марока до Барбадоса, показавши могућност утицаја старих Египћана на предколумбијске цивилизације у Америци.
-1014. – Након катастрофе његове војске, умро је Самуило, цар македонских Словена, који је 976. подигао устанак против Византије и основао државу која је у свом највећем обиму обухватала територије између Дунава, Коринтског залива, Јадранског и Црног мора. Свега неколико година после његове смрти та држава је престала да постоји.
1927. – Почела ера звучног филма у свету премијером америчког филма “Певач џеза”, са Ал Џолсоном у главној улози
-6. октобра 1737. године на полуострву Камчатки таласи изазвани вулканима на дну мора достигли су висину од 70 метара – највишу у историји.
На источној ивици непрегледног Сибира са три стране оивичено Тихим океаном усидрено је полуострво Камчатка. Његово копно заједно са 56 Курилских острва толико је далеко да га чак и Руси избјегавају и прибојавају га се. Али природа која га краси одузима дах. Велика удаљеност од остатка земље и сурова клима (дуге хладне зиме и кратка оштра љета са изобиљем кише) која влада на Камчатки утицала је да полуострво буде проглашено најсуровијим дијелом велике Руске државе. Ову забачену земљу су насељавали Корјаци и Чукчи, а највећи дио њих нестаје са лица Земље под најездом царских Козака у XВИИИ вијеку. Њихови малобројни потомци и данас насељавају полуострво. Највеће насеље са око 240000 житеља је Петропавловск Камчатски, велика рибарска лука са респектабилном флотом бродова. Напредак модерног саобраћаја бар донекле је приближио Камчатку остатку свијета и омогућио нам да упознамо њену другу, свјетлију страну. И на примјеру Камчатке природа је спојила неспојиво, лед и ватру, и створила нешто прелијепо. Хладно и забачено полуострво једна је од најактивнијих зона чувеног Ватреног појаса Пацифика. На полуострву постоји око 150 вулкана од којих је барем 30 активно. Најпознатији је вулкан Кључевскаја Сопка, висок 4750 метара чија купа важи за једну од наљепших и најправилнијих на планети. Из купе на врху планине непрекидно избија густ дим а правих ерупција било је преко 50 у посљедњих 30 година. Камчатка ће још дуго остати једна од ријетких оаза наше планете коју људи нијесу у потпуности упознали и искористили.
-Српска православна црква 6. октобра слави Зачеће светог Јована Претече и Крститеља, Светог мученика Ираиду, Светог новомученика Николу Пантопола и Светог новомученика Јована
