–1922. рођен др Дејан Медаковић, историчар уметности, професор Филозофског факултета у Београду, књижевник, академик, председник Српске академије наука и уметности од 1998-2003. Рођен је у Загребу, тада Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, у породици која је дала низ великана српске културе. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. Од 1942. радио је у Музеју кнеза Павла, а након рата у Музеју града Београда, Министарству за науку и културу и Савезном заводу за заштиту споменика културе, потом у Историјском институту САН (1952-1954). Докторирао је тезом „Графика српских штампаних књига XV-XVII века“ 1954. Предавао је на Филозофском факултету у Београду до пензионисања 1982. У Матици српској руководио је истраживањима из области историје уметности. Уређивао је „Зборник за ликовне уметности Матице српске“. Бавио се сироким распоном тема, од средњовековне уметности до модерног сликарства, али највише – српским бароком, српским културним приликама у 18. в. и српским сликарством 19. в. Аутор је и неколицине књижевних дела и више збирки поезије. Руководио је и основао (или обновио) низ културних и научних пројеката, попут „Вукове задужбине“. Од 1995. редовни је члан Европске академије са средиштем у Салцбургу, а редовни члан Лајбницовог друштва (Берлин) и почасни члан Румунске академије постао је 2001. Добитник је награде за животно дело (Седмојулске), аустријске Гинделдз награде, Хердерове награде. Био је почасни грађанин Сремских Карловаца.
–1935. упокојио се српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан, извесно време и председник, Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.
-1939. рођен Ђорђе Бобић, архитекта, главни архитекта града Београда
-1958. инжењер Зоран Манојловић израдио прву ТВ камеру у Србији и њоме начинио прве ТВ записе
-2014. умро београдски позоришни и филмски глумац Бора Тодоровић, добитник награда и признања, међу којима и Гран прија у Кану за улогу у филму ,,Професионалац”.
-7. Јула 1807. године порази руске војске у ратовима са Наполеоном приморали су Александра I да у Тилзиту склопи мир. То је имало великог одраза на руску балканску политику, у првом реду према Црној Гори. Заправо овај мир онемогућио је извршавање главног задатка руске средоземне експедиције и акције према Црној Гори, па је Бока препуштена Француској, а Црној Гори обустављена редовна новчана помоћ. Сарадња Француске и Русије прекинута је када је руски цар почео дозвољавати упловљавање неутралних бродова у руске луке. Наполеон је 1812. године извршио инвазију Русије.
-7. јула 1937. године сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је јапанско-кинески рат.
-1887. рођен руски сликар јеврејског поријекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. вијека. Већи дио живота је провео у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из дјетињства, стварајући фантастичне композиције из живота Јевреја и руских сељака. Драматичне, социјалне и религиозне елементе спајао је у ванземаљску визију, у коју је укључивао сјећања на руске иконе и младост у Русији и искуства кубизма и надреализма.
-1854. умро њемачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван према њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мјерење електричног отпора у међународном систему мјера њему у част је названа ,,ом”.
-1930. умро енглески писац Артур Конан Дојл, љекар по професији, који се прославио криминалистичким романима и приповијеткама у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон, зачевши тако детективску литературу. Племићку титулу је добио 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. Послије погибије сина у Првом свјетском рату одао се спиритуализму.
-1860. рођен аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Државне опере у Бечу, који је под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера стварао комозиције изразитог драмског набоја и снажних емоција.
-1911. рођен италијански композитор Ђан Карло Меноти, чије су опере с темама из савременог живота, за које је сам писао либрета, стекле изузетну популарност. У либретима је успјешно комбиновао драматске ситуације карактеристичне за 20. вијек с традиционалном формом италијанске опере, а у компоновању се ослањао на традиционалне хармоније, прибјегавајући повремено дисонанцама и полутононалности како би појачао драмски ефекат.
-1913. рођен Џо Вили Пајнтоп Перкинс, амерички блуз музичар,најстарији добитник награде ,,Греми”
-1940. рођен Ринго Стар (Ричард Старкни), британски певач и бубњар, члан групе Тhe Beatles
-2006. умро Сид Барет (Роџер Кит), британски музичар, један од оснивача групе Pink Floyd
-Српска православна Црква 7. јула славиРођење светог Јована Претече – Ивањдан
На шест месеци прије свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији архангел Божији Гаврило јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Прије него што је објавио чудесно зачеће девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездјетне старице. Захарије није поверовао одмах ријечима вјесника Божјег, и зато остаонијем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нијем, написа, на дашчици: Јован му је име. И у том часу одријеши му се језик, и он поче говорити. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Захарија би убијен, а Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Јован, чија десна рука ће касније крстити самога Господа на ријеци Јордану, живио јеу пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих позивајући на покајање као ,,глас вапијућег у пусињи“. Десница Светог Јована Крститеља чува се у Цетињском манастиру.
