-9 јуна 1999. године представници војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције с Косова и Метохије. Тиме су окончани ваздушни удари НАТО-а на СР Југославију, а на Косову и Метохији су, на основу резолуције Савјета безбједности УН 1244 распоређене међународне снаге, међу којима је највећи број војника из земаља чланица НАТО-а. Са повлачењем војске и полиције, са Косова и Метохије су масовно почели да одлазе Срби. Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО-а на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савјету безбедности. Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Потисивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто вријеме почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији. Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавјештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Генерал Весли Кларк је наредио британском генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина. Истог јутра, нешто послије пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници.
Круцијални дjелови резолуције 1244 за Србију и српску заједницу ниjeсу испуњени ни данас.
–1999. штаб цивилне заштите територијалне управе Ниш саопштио је да је током НАТО агресије у Нишу и околини тог града, при чему су коришћене и забрањене касетне бомбе, убијено 35 и рањено више од 500 цивила.
Цивилним објектима, укључујући породичне куће, фабрике, саобраћајнице, школске и здравствене установе, нанесена је материјална штета од око 1,5 милијарди долара.
-1815. завршен Бечки конгрес, који је засједао од септембра 1814, кад су га сазвале велике силе послије првог пада француског цара Наполеона Првог. Представници малих земаља позвани су само да потпишу ,,Завршни акт”, диктат ,,Комисије четворице” – Русије, Енглеске, Аустрије и Пруске. Српски изасланик прота Матеја Ненадовић је покушао да заинтересује Бечки конгрес за српско питање послије слома Првог српског устанка, али није успио, јер су велике силе сматрале Отоманско царство легитимним господаром Балкана, а Србе бунтовницима. Конгрес у Бечу је често критикован у XIX вијеку јер је занемарио националне и слободарске тежње. Сматрало се да је Бечки конгрес интегрални дио конзервативног реда, у коме се примат ставља на мир и стабилност на рачун слобода и грађанских права, који асоцирају на америчку и француску револуцију. У XX вијеку многи историчари су се почели дивити државницима Бечког конгреса, који су за око 100 година (1815—1914. године) спријечили један општи европски рат.
–1914. у Београду је свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик прикупљала је Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и Влада Kраљевине Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улаз у Kалемегдан, а после Првог светског рата пренет је у парк на Студентском тргу, где је и сада.
-1672. рођен руски цар Петар Први Алексејевич Романов, назван Петар Велики, који је током владавине од 1682. до смрти 1725. руску државу учинио свјетском силом првог реда. Проглашен је царем као дијете, а власт је преузео 1689, уклонивши регента, полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. Спровео је далекосежне реформе, изводећи Русију из средњовјековне заосталости. Умјесто старе војске чију је побуну угушио, увео је модерну стајаћу војску и саградио снажну флоту, основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар, сузбијао штетне обичаје наслијеђене из средњег вијека и од Монгола, помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре, организовао државну управу и Русију подијелио на губерније. На ушћу Неве 1703. је подигао нову престоницу – Санкт Петербург. Био је сјајан војсковођа и двапут је ратовао против Отоманског царства, потукао је Шведску и миром у Ништаду 1721. осигурао излаз Русије на Балтичко море, а побједом над Персијом обезбиједио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора.
-1781. рођен енглески инжењер и проналазач Џорџ Стивенсон, ,,отац жељезнице”, који је 1814. конструисао прву употребљиву парну локомотиву. Пројектовао је 1825. прву јавну жељезничку пругу Стоктон – Дарлингтон и увео челичне шине умјесто дрвених, а 1829. изградио и пругу Ливерпул – Манчестер, на којој је његова локомотива “Рокит” постигла тада рекордну брзину од 56 километара на час. У Њукастлу је 1823. основао прву фабрику локомотива.
-1870. умро енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, оснивач социјалног романа, типичан представник реализма. Сликар средњег и нижег грађанског сталежа, изнио је на видјело страховиту неправедност у викторијанском енглеском друштву, чиме је узбуркао јавно мњење, а парламент нагнао да спроведе извјесне социјалне реформе. Написао је двадесетак дјела, углавном романа.
-1934. настао ,,Паја Патак”, јунак стрипа и цртаног филма – у Дизнијевом креативном студију, нацртао га је Карл Баркс, а први пут се појавио у анимираном филму ,,Мудра мала кока”
-Српска православна црква 9. јуна слави светог свештеномученик Терапонт. Данас је шеста недјеља по Васкрсу- Недјеља слијепог
