
У 2007. години, која је претходила години финансијског краха Прве банке и њеном спашавању са 44 милиона из државне касе, њен појединачно највећи акционар Ацо Ђукановић имао је 18,1 милиона еура депозита у тој банци, уз рокове орочења од три до 36 мјесеци, а уз годишњу каматну стопу од 6,3 одсто до 7 одсто, саопштено је из Акције за социјалну правду (АСП), преноси РТЦГ.
Истичу да је на крају 2007. Ђукановић је био власник непуних 28 одсто капитала Прве банке, који је тада укупно износио 22,4 милиона еура, односно имао је 49.077 акција вриједних преко 6,2 милиона.
Крајем наредне 2008, према информацијама АСП, акцијски капитал Прве банке увећан је на 46,7 милиона еура, док је Ђукановић повећао своје власништво на преко 21,7 милиона, односно имао је 170.073 акције или преко 46 одсто укупног власништва.
“У погледу орочених депозита Аца Ђукановића они су до краја те 2008. године са 18,1 милиона (из претходне године) смањени на 4,3 милиона, док је управо у то вријеме и држава „упумпала“ 44 милиона за спас Прве банке. Другим ријечима, у години највеће кризе Прве банке и док је банкар Ђукановић увећавао своје власништво, грађани су му паралелно спашавали банкарски бизнис”, саопштено је из НВО.
Напомињу да неке од ових информација, у вези са Првом банком, нијесу никада презентоване пореским обвезницима.
“Ни пуне три године од пораза Демократске партије социјалиста (ДПС) на августовским изборима 2020. нема никаквих назнака да ли се провјерава додијељена државна помоћ од 44 милиона, која је годинама обавијена контроверзама о начину враћања тог новца. Наиме, до данас је остало нејасно да ли је Министарство финансија одређеним државним предузећима или фондовима (Регионални водовод, Жељезница, Фонд пензијско инвалидског осигурања) уплаћивало новац као корисницима буџета, на рачуне које су имали у Првој банци, а онда тим новцем банка враћала кредит држави. Јавност добро памти тврдње да је прва рата кредита од 11 милиона враћена тако што је један милион уплаћених за Регионални водовод 11 пута „провучен“ кроз државни трезор”, пише у саопштењу.
Помоћ од 44 милиона, додаје се, одобрена је за ликвидност Прве банке, које је она морала да врати за три мјесеца, уз камату од 2,5 одсто.
“Међутим, банци је кроз два анекса продужен рок враћања кредита до 5. октобра 2009. године, што се поклапа са периодом докапитализације Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) од италијанске А2А, када је преко 80 милиона еура од докапитализације положено управо код Прве банке и тако објављено да је ријешен њен проблем ликвидности, макар у том тренутку”, истичу из АСП.
Подсјећају и да је држава имала могућност да због невраћања кредита у основном року од три мјесеца постане власник у Првој банци, али то није учињено, већ је 5. октобра 2009. године, а након доласка Италијана у ЕПЦГ, избрисана залога над акцијама те банке.
“Комплетна процедура државне помоћи реализована је захваљујући одлукама влада коју је предводила ДПС, гдје је Мило Ђукановић, брат Аца Ђукановића, годинама неприкосновени лидер. Иначе, банкар Ђукановић је постао појединачно највећи акционар Прве банке 2006. године, а наредне године је билансна сума његове банке увећана за невјероватних око 360 одсто и већ тада је било јасно да је то балон пред пуцањем”, наводе.
Без обзира на све, наглашавају да банка годинама има проблем са одржавањем ликвидности, док су сви покушаји њене продаје остали безуспјешни.
“Колико се радило о утицају партијско-непотистичких моћи показује и само један у низу примјера пословања банке, а који се односи на то да су током 2007. у Прву банку „нагрнуле“ са својим депозитима владине агенције, фондови, општине и предузећа у државном власништву, па су са 18 милиона, колико су били 2006, јавни депозити нарасли на шокантних 92 милиона те 2007. године. Ипак, упркос огромној подршци у пребацивању послова на Прву банку са државних и општинских адреса и помоћи из централног трезора од 44 милиона (а са контроверзама у враћању), као и прилагођавању правних прописа за њен опастанак, банка годинама има проблем са одржавањем ликвидности, док су сви покушаји њене продаје остали безуспјешни”, закључује се.