Достављањем пројеката Јадранско-јонског коридора и Националног пројекта интегрисаног система скенирања терета и модернизације граничне контроле америчкој страни, Црна Гора је направила први конкретан корак у примјени Међувладиног споразума са Сједињеним Америчким Државама, потписаног 24. јула у Вашингтону.
Министарка јавних радова Мајда Аџовић казала је за Побједу да је опредјелјенје Владе од почетка било да вишедеценијско стратешко партнерство са САД добије и конкретну развојну и економску димензију.
“Када смо 24. јула у Вашингтону потписали Међувладин споразум са Сједињеним Америчким Државама, опредјелјенје Владе Црне Горе било је јасно, а то је да стратешко партнерство са САД додатно оснажимо конкретном развојном и економском димензијом. Достављањем прва два стратешка пројекта америчкој страни показујемо да том процесу приступамо одговорно, проактивно и са јасном визијом државних приоритета”, казала је Аџовић.
Два различита пројекта, исти стратешки циљ
Први пројекат који је достављен америчкој страни је Јадранско-јонски коридор, који у оквиру Споразума није замишљен само као друмска саобраћајница, већ као шири инфраструктурни правац који обједињава саобраћајну, енергетску и дигиталну инфраструктуру.
Коначним текстом Споразума предвиђено је да коридор повезује Албанију и Хрватску преко Црне Горе и Босне и Херцеговине, а обухвата путеве, оптичке каблове и гасну инфраструктуру. Документ као области сарадње шире дефинише инфраструктуру, енергетику, безбједност, критичне минерале и технологију.
Аџовић оцјењује да значај тог пројекта далеко превазилази црногорске границе.
“Његова пуна валоризација значи снажније позиционирање Црне Горе на регионалној и европској инфраструктурној мапи, квалитетније повезивање са сусједима и европским тржиштем, али и стварање нових претпоставки за привредни раст, инвестиције и равномјернији развој. Када говоримо о стратешкој инфраструктури, говоримо о једном од кључних инструмената економске политике и дугорочне конкурентности државе”, казала је она.
Други пројекат, Национални пројекат интегрисаног система скенирања терета и модернизације граничне контроле, усмјерен је на унапређење царинских капацитета, контролу робних токова и безбједност граница. Министарство јавних радова је, потврђујући почетак примјене Споразума, саопштило да су управо та два пројекта прва формално достављена америчкој страни.
Према раније објављеном коначном тексту Споразума, систем скенирања требало би да обухвати граничне прелазе Црне Горе према сусједним државама, као и Луку Бар, док би подаци били обједињени у централном командном центру у Подгорици.
Аџовић истиче да тај пројекат има и снажну европску компоненту.
“Црна Гора мора градити системе који омогућавају ефикасан проток легалне трговине, али истовремено гарантују висок ниво контроле и заштите граница. Реализацијом тог пројекта додатно ћемо допринијети испуњавању једне од обавеза из преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбједност. То је питање безбједности, економије и кредибилитета институција, али и дио ширег процеса усклађивања са стандардима којима тежимо као сљедећа чланица Европске уније”, навела је она.
Америчке компаније, технологија и финансијске институције
Споразум двије владе отвара могућност да црногорски стратешки пројекти буду представљени америчким компанијама кроз механизме Стејт департмента и других институција САД.
У документу су, између осталих, наведени америчко Министарство трговине, Извозно-увозна банка САД ЕXИМ Банк, Америчка агенција за трговину и развој УСТДА и Међународна развојна финансијска корпорација – ДФЦ. На основу спецификација које доставља Црна Гора, америчка страна може идентификовати компаније способне за реализацију пројеката, док коначну одлуку о избору партнера задржава Црна Гора.
Споразум, међутим, не значи аутоматско америчко финансирање било којег пројекта. Подобност за финансијску подршку процјењују надлежне
институције САД, а услови евентуалног кредита, гранта или другог модела подршке уређивали би се посебно за сваки пројекат. Црна Гора истовремено задржава могућност избора других извора финансирања.
,,Споразум са Сједињеним Америчким Државама видимо као додатни инструмент за остваривање наших развојних циљева. То отвара простор за укључивање америчких компанија, приступ савременим технолошким рјешењима, експертизи и искуству, али и за снажније повезивање наших развојних приоритета са једним од најважнијих стратешких партнера Црне Горе”, казала је Аџовић.
Једна од одредби Споразума која може бити важна за домаћу привреду јесте пројектовани циљ да се користи до 50 одсто црногорске робе, добављача и подизвођача, који би били бирани путем јавног позива. Коначни текст, ипак, тај проценат дефинише као циљ, а не као гарантовани удио у сваком појединачном пројекту.
Од преговора до коначног споразума
Споразуму је претходио вишемјесечни процес усаглашавања.
Побједа је још у фебруару објавила да је Влада анализирала првобитни амерички нацрт и да је црногорска страна имала примједбе које су се односиле на заштиту националних интереса. Министарство јавних радова одређено је као централни орган за преговоре, координацију и праћење његове имплементације.
Коначни текст који је потом потписан у Вашингтону прецизирао је, између осталог, да Црна Гора задржава искључиво право да одлучи којег ће америчког привредног партнера изабрати, уз разматрање цијене и квалитета, трошкова током животног циклуса пројекта, референци и других критеријума. Такође је предвиђено да евентуални спорови државе са америчким компанијама буду уређени црногорским законодавством и механизмима уговореним за конкретни пројекат.
Споразум су 24. јула у Вашингтону потписали Аџовић у име Владе Црне Горе и амерички помоћник државног секретара за економска, енергетска и пословна питања.
Не смијемо бити посматрачи
Аџовић сматра да Црна Гора управо кроз такве аранжмане треба да искористи политичку позицију и стратешка партнерства како би убрзала развој великих инфраструктурних и технолошких пројеката.
,,Црна Гора остаје досљедна евроатлантском опредјелјенју, политици отворености и сарадњи са кредибилним међународним партнерима. Наша намјера је да политичко савезништво и одличне билатералне односе са Сједињеним Америчким Државама додатно валоризујемо кроз развој, инвестиције и пројекте који имају конкретан значај за грађане и економију Црне Горе”, казала је она.
Према њеним ријечима, задатак Министарства јавних радова није само припрема појединачних пројеката, већ покушај да се стратешка позиција државе претвори у конкретну развојну корист.
“Као министарка јавних радова, вјерујем да је наша одговорност да стратешке односе државе претварамо у развојне шансе. Не смијемо бити само посматрачи процеса који мијењају регион и Европу, већ морамо имати довољно амбиције да Црну Гору позиционирамо тамо гдје се доносе одлуке, покрећу инвестиције и граде инфраструктурни правци будућности”, поручила је Аџовић.
Два пројекта послата Вашингтону, како наглашава, представљају тек почетак.
,,Достављање прва два стратешка пројекта представља конкретан почетак примјене Споразума и потврду наше намјере да овај оквир сарадње искористимо на садржајан и одговоран начин. Ово су први пројекти које смо представили америчкој страни, док су у припреми и други пројекти из области обухваћених Споразумом, а вјерујем да ће њихова реализација отворити додатни простор за снажније повезивање наших развојних приоритета са знањем, искуством и капацитетима америчких партнера”, закључила је Аџовић.
