
FILE PHOTO: The Republican presidential nominee, former U.S. President Donald Trump, and the Democratic presidential nominee, U.S. Vice President Kamala Harris, take part in a presidential debate hosted by ABC in Philadelphia, Pennsylvania, U.S., September 10, 2024 in a combination of file photographs. REUTERS/File Photo
Грађани Сједињених Америчких Држава данас бирају предсједника. Кандидати за четворогодишњи мандат у Бијелој кући су актуелна потпредсједница и кандидаткиња демократа Камала Харис (60) и бивши амерички предсједник и републикански кандидат Доналд Трамп (78). Аналитичари оцјењују да би 60. избори, чији исход ишчекује цијела планета, могли да буду пресудни за америчку политику. Око 80 милиона Американаца је већ гласало раније, или поштом, а гледаће се резултати гласања у седам кључних држава – Невади, Аризони, Џорџији, Сјеверној Каролини, Висконсину, Мичигену и – прије свих – Пенсилванији.
Вучић: Трамп за нијансу ближи побједи, ово су избори за мир или рат
Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да ће се до суботе са 90 одсто сигурности знати ко ће побиједити на предсједничким кизборима у САД, како је рекао, можда најважнијим изборима у историји – изборима за мир или продужетак рата, као и да мисли да је Доналд Трамп за нијансу ближи побједи.
,,Не знам ко ће побиједити, мала је маргина, пратио сам сва истраживања. Трамп је имао изузетну кампању од 20. до пет дана пред изборе, изузетно успјешну, бољу од Камале Харис. Посљедња три дана не мислим да је на најбољи начин то обавио. Да ли је имао довољну предност, ја и даље мислим да је можда за нијансу ближе побједи, али би било погрешно да било ко закључи да је то извјесно – рекао је Вучић на ТВ Хепи.
Нагласио је да је то, ипак, толико мала маргина између два кандидата и да је увјерен да ће Камала Харис имати већи број гласова и да ће побиједити у укупном броју гласова, али да то нема никакве везе са тим ко ће постати предсједник САД.
,,Заиста су ово најважнији избори, можда у историји човјечанства. То су избори за мир и рат. Не мора да значи, али може да се догоди да ови избори донесу мир или продужетак рата који би нас одвео у трећи свјетски рат – рекао је Вучић.
Ђурић: Важно да добијемо саговорнике са којима ћемо унапређивати односе
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је за цијели свијет важно да предсједнички избори у Сједињеним Државама прођу без нестабилности, а за Србију да добије саговорнике са којима ће моћи да унапређује односе.
Ђурић је истакао да је унапређење односа један од кључних приоритета Србије која жели да отвори стратешки дијалог са САД.
– Оно што је важно, јесте да је српска заједница постала значајна за ове изборе. Драго ми је због тога што су Срби-Американци, њих преко милион, постали значјан фактор и данас их видимо у изборним штабовима и у разговорима са сенаторима и конгресменима – рекао је Ђурић РТС.
Он је оцијенио да постоји велика вјероватноћа да би републиканци могли да превагну у америчком Сенату, што је важно јер Сенат има огромну улогу у обликовању праваца спољне политике Сједињених Држава.
Када је ријеч о избору између предсједничких кандидата републиканаца Доналда Трампа и демократа Камале Харис, Ђурић је рекао да за сада дјелује да би Харисова могла да има већи укупан број гласова, али да то не мора да значи да ће бити и побједник избора.
Ђурић је оцијенио да су ови избори у САД толико неизвјесни, да је буквално питање неколико хиљада гласова у земљи са више од 330 милиона становника.
Да би се неко кандидовао за предсједника Америке мора да буде старији од 35 година, рођен као Американац и да у тој земљи живи посљедњих 14 година.
Предсједника и потпредсједника Сједињених Америчких Држава не бирају грађани непосредно, већ својим гласом бирају електоре у матичној држави, који се потом изјашњавају о кандидатима у престоницама тих савезних држава, образајући институцију Електорског колеџа.
Заправо, када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе, односно делегатима, за кога треба да гласају.
Побједник је кандидат који освоји 270 електорских гласова од укупно 538. Свака савезна држава има одређени број електорских гласова, пропорционалан броју њених чланова у Конгресу – конгресмена и сенатора. Доњи праг су два сенатора и један конгресмен из сваке савезне државе.
Кандидат који добије већину гласова у одређеној држави обично осваја све електорске гласове те државе, осим у случају Мејна и Небраске, где електори могу бити подељени.
Предсједник, тако, може да постане и неко ко добије мање гласова укупно, што се догодило 2016. године када је Трамп побиједио Хилари Клинтон.
Када се утврде гласови новембарских избора, они се преносе на електоре који послије избора одлазе у Вашингтон, гдје се, формално, бира предсједник.
Ако ниједан кандидат не освоји потребних 270 електорских гласова, Представнички дом бира предсједника међу три кандидата с највише електорских гласова.