Приступање Црне Горе Европској унији био би начин да, са ниским ризиком и високим утицајем, ЕУ докаже своју вјеродостојност и способност да спроведе процес проширења, оцјењују у анализи European Policy Centre (EPC), додајући да међу тренутним кандидатима, Црна Гора нуди најјаснију прилику да се реторика преточи у опипљив напредак.
Улагањем потребног политичког и техничког капитала да се омогући приступање земље Унији до 2029. године, ЕУ би показала да је спремна да изађе из своје зоне комфора, да поштује своја обећања и да дјелује одлучно, наводе у анализи EPC.
Како додају, свака прекретница – од Јединственог тржишта до Монетарне уније и узастопних проширења – захтијевала је политичку имагинацију и храброст. А проширење заузима посебно мјесто у ширем оквиру европске интеграције. Оно је дуго служило као механизам кроз који се унутрашња стабилност и спољашња трансформација међусобно оснажују.
„У двије деценије које су претходиле руском рату против Украјине, процес проширења је стагнирао. Политичка оклијевања међу државама чланицама често су надјачавала обавезе преузете према земљама кандидатима. Руска свеобухватна инвазија на Украјину 2022. године поново је пробудила геополитичку димензију проширења и обновила ангажовање са Западним Балканом. Међу тренутним кандидатима, Црна Гора нуди најјаснију прилику да се реторика преточи у опипљив напредак“, наводе у анализи.
Начин на који ће ЕУ одговорити обликоваће не само будућност Црне Горе, већ и будућност ширег Западног Балкана, вјеродостојност политике проширења и способност Уније да испољи лидерство у складу са својим глобалним одговорностима.
Додају да Црна Гора остаје најнапреднији кандидат за чланство у Европској унији, са свих 33 преговарачких поглавља отворених и седам привремено затворених.
У јуну 2024. године, позитиван ИБАР Европске комисије потврдио је да је земља испунила кључне услове у области владавине права у поглављима 23 и 24 – прва држава кандидат која је то постигла, што је означило одлучујући корак ка завршној фази преговора. Влада је усвојила свеобухватне реформе у области правосуђа и борбе против корупције, укључујући измјене закона о судству, изборима и слободи медија.
На основу овог напретка, Црна Гора има за циљ да до краја 2025. године затвори додатних пет поглавља – о пољопривреди, рибарству, слободном кретању капитала, трговачком праву и праву пословног настањивања и пружања услуга. Постизање овог циља подигло би број затворених поглавља на 12 – праг који се сматра довољним да Савјет Европске уније успостави радну групу за Уговор о приступању Црне Горе.
Како наглашавају у анализи, раст БДП-а остаје изнад просјека Западног Балкана, инфлација се смањила након пандемијских скокова, а јавни дуг је у паду. У поређењу са сусједима, Црна Гора има виши ниво трговинске и финансијске интеграције са Европском унијом. Коришћење еура као законског средства плаћања подржава монетарну стабилност и олакшава приступ тржиштима ЕУ.
Што се тиче изазова, у анализи се наглашава да неколико области остаје у фази рада.
„Независност правосуђа је формално ојачана, али и даље постоје проблеми капацитета и спровођења. Напредак у борби против високе корупције и слободе медија је ђелимичан, док реформа јавне администрације и даље пати од политизације при именовањима на вишим функцијама. Као чланица НАТО-а од 2017. године, Црна Гора је чврсто укотвљена у евроатлантски безбједносни оквир. У потпуности је усклађена са Заједничком спољном и безбједносном политиком (ЗСБП) ЕУ, укључујући све режиме санкција, и активно учествује у Берлинском процесу и регионалним оквирима повезивања. Ипак, напетости са сусједном Хрватском, нарочито у вези са разграничењем и имовинским споровима, и даље постоје, док спољашњи актери настављају да врше притисак путем политичких, вјерских и медијских канала“, наводе у анализи.
Честе промјене влада од 2020. године, додају, нарушиле су политичку стабилност и институционално памћење. Ипак, формирање садашње владе 2023. године, која до данас ужива двотрећинску већину у парламенту, почело је да враћа предвидљивост.
Еуропеан Полицy Центре (ЕПЦ) је један од најутицајнијих тхинк-танкова у Бриселу који се бави анализом и унапређењем европских политика. Основан је 1997. године, а главни циљ му је да допринесе инклузивнијем, ефикаснијем и демократскијем ЕУ одлучивању кроз истраживања, публикације, јавне дебате и полицy препоруке.
ЕПЦ служи као мост између институција ЕУ, држава чланица, цивилног друштва и академске заједнице, пружајући независне анализе о кључним европским темама (економске политике, проширење, зелена транзиција, миграције, дигитализација, безбједност и др.).
Његови експерти и ,,senior advisers” често учествују у консултацијама Европске комисије и Европског парламента, па ЕПЦ има реалан утицај на обликовање политика. Организује јавне дебате, полицy диалогуе и ,,task force” групе које окупљају доносиоце одлука и стручњаке како би заједнички размотрили могуће правце дјеловања ЕУ.
