Функционер Нове српске демократије (НСД) Андрија Бабовић казао је да када се планом дозволи изградња 1.000 нових станова, тиме нису испаниране само зграде већ и живот за можда 2.500–3.000 нових становника.
,,То значи више дјеце у вртићима и школама, више аутомобила на улицама, већу потрошњу воде, веће оптерећење канализације, потребу за паркинзима, парковима, игралиштима и јавним превозом.
Зато мијењамо филозофију планирања.
Није главно питање колико квадрата се негдје може изградити већ колико људи на том простору може квалитетно да живи.
Тек када знамо да инфраструктура, школе, вртићи, саобраћај и зелене површине могу да поднесу планирани број становника, треба да одредимо колико се може градити.
При томе, циљ није да зауставимо градњу нити да угрозимо пословање инвеститора. Инвестиције су потребне Подгорици, оне покрећу привреду, отварају радна мјеста и развијају град. Али као и у свему, морамо пронаћи праву мјеру. Интерес инвеститора и јавни интерес не морају бити супротстављени. Добро планирање треба да омогући и исплативу инвестицију и квалитетан живот људи који ће деценијама живјети у простору који данас планирамо.
Јер човјек не живи само у свом стану. Живи и на тротоару испред зграде, у парку, на путу до школе, у саобраћају и у читавом насељу.
Не мјери се град по броју зграда, већ по квалитету живота који грађанима нуди.
Зато будућност планирања Подгорице видим у једноставном принципу:
Не планирамо само квадрате, планирамо живот”- казао је Бабовић.
