
Пише: Перица Ђаковић
Не памтим да сам послије предсједничких избора прихватио неки позив да подржим одређену акцију, као што ћу то, извјесно је са већином грађана, урадити овога 31. јануара када је у питању акција за бојкот трговачких ланаца у Црној Гори. Да, рекао бих, да је вријеме да народ опет узме ствари у своје руке, ако то нису у стању да ураде политичари којима смо дали свој глас. Мислим да ће народ Црне Горе прије свега
послушати свој новчаник и стомак, а не подршку политичара, прије свих премијера који је, а то је свакако за похвалу, јавно преко медија подржао, како рече, као грађанин покрет и акцију за потоњи дан јануара мјесеца. Мени овђе остаје отворено питање, а ви закључите сами, да ли је том подршком премијер, па и његов потпредсједник за економску политику Ник Ђељошај, па и Спајићева Влада, признали пораз пред
трговачким лобијима који диктирају марже и високе цијене, али и не дозвољавају улазак трговачке конкуренције у Црну Гору.
Наши политичари изгледа нису у стању ни да јавно проговоре ко стоји иза моћних трговачких ланаца, који су то појединци па и породице, али нису у стању да кажу и ко су њихови добављачи, који практично диктирају цијене и извлаче профит из ове државе. Знали смо да је криминал јачи и организованији од државе, али нисмо знали да су и
трговачки лобији такође јачи и организованији од државе. Тако ето нажалост испаде!
Али они, политичари, заборавлају да смо већ сазнали, захваљујући прије свега Литијама, да је народ ипак јачи од политичара и од државе и да пред њим попушта и криминал. Каже нам премијер да је захваљујући програму Европа сад 2 сузбијена инфлација, али не и да су са тим, а што би било логично, почеле да падају и цијене у трговинама. Оно што је интересантно, а што смо сви чули и виђели након исте акције спроведене у сусједној нам Хрватској, која је иначе у ЕУ, да је тог дана промет у њиховим ланцима пао за више од 50 процената, и да су охабрени тим искуством хрватски грађани одлучили да у петак 31. јануара понове бојкот, али и да га прошире на седмодневни бојкот три, код њих, инострана ланца трговина и неколико конкретних производа! Ми, нажалост, немамо страних ланаца код нас, ми за разлику од њих имамо домаће странце, јер како их другачије назвати, када су у стању да и даље „деру кожу“ својим сународницима, ради стварања све већег профита. Замислите само стварност да ми из Црне Горе идемо у Хрватску да тргујемо јер је код њих јефтиније, а они одлазе у сусједну Италију, Словенију, Аустрију, па и у Херцеговину јер је тамо још јефтиније.
У економији кажу да правила игре поставља држава, а с обзиром да код нас то она није у стању да уради, да ли то другим ријечима значи да ми и немамо државу, да код нас осим што нам кажу ко ће бити на власти кажу и ко може а ко не да се бави бизнисом. Да су код нас моћнији појединци, или боље рећи фамилије које стоје индиректно иза трговачких ланаца. Наша држава није у стању да се са тим лобијима носи ни када код
њих пронађе ништа мање него кокаин. То смо изгледа заташкали ради већих интереса, или се наше институције праве невјеште и наивне и не прате траг новца, па и спорта. Али, без обзира на то и на чињеницу да већ поодавно ми немамо инвентности да сами осмислимо акције већ морамо преузети од других попут највљеног бојкота, или протеста, па и оно ,,купујмо домаће” (мада истина мало тога имамо домаћег),
убијеђен сам да ће народ масовно подржати овај бојкот у петак 31. јануара.
Да ли ће из бојкота извући поуке Влада и њени министри, па и сами лобији, чисто сумњам, али ако смо могли да литијамо данима и постигнемо циљ, можемо и протестовати данима јер у питању су наши новчаници и наш свакодневни живот. Нису у питању лажна билборд обећања, којима је добра већина насјела. Истина, од билборд обећања око 70.000 пензионера и мајки са троје дијеце осјетило је обећање Европе сад 1, повећање минималца на 450 еура, али остала обећања изгледа да су остала на већ изблеђелим билбордима, или зависе од – сложиће те се, мало чудно – опозиционе воље да се усвоји буџет.
Перица Ђаковић