Статус српског језика у Црној Гори требало би ријешити прије чланства у Европској унији, казао је за Newsmаx Балканс телевизију потпредсједник Демократске народне партије (ДНП) Драган Бојовић.
Ово није питање које дијели, нити идеолошко питање, нити је питање политичког хира једне партије или неког грађанина, него је питање чињеница, фактографије и чињенице да већина грађана у континуитету, кроз сваки попис, изражава свој јасан став да је српски језик, њихов језик, говорни којим су они служе, који они користе, и просто тај језик је већински у Црној Гори”, казао је Бојовић.
Сматра и да је језик питање људских и европских права.
,,Не можемо да се свакоднено заклињати у Конвенцију Европске уније о људским правима, а кршити право највећег броја грађана у Црној Гори, а то је право грађана да говоре спрским језиком”, појашњава Бојовић.
Према његовим ријечима, већина грађана говори српским језиком и тај језик, по правилу, и у свим земљама свијета јесте службени језик.
“Имамо примједбу константну, која је потпуно, наравно, бесмислена, да ако се српски језик буде службени језик, онда то руши суверенит државе Црне Горе, то нема никакве везе. Аустрија у том случају не би имала суверенитет, зато што се у тој земљи говори њемачким језиком”, наводи Бојовић.
Сматра да уласком у Европску унију језик већине народа који се говори у држави чланици требало би да постане службени језику ЕУ.
“Језик већине народа у Црној Гори је спрски језик”, рекао је Бојовић.
Упитан да ли би то питање требало ријешити прије ЕУ чланства, Бојовић је децидан.
,,Прије, наравно, да то треба ријешити прије уласку у ЕУ”, истакао је.
Премијер Црне Горе Милојко Спајић раније је саопштио да идентитетска и питања која дијеле не би требало потенцирати прије чланства државе у Европској унији.
Компликована је процедура промјене Устава који се може промијенити двотрећинском већином гласова 81 посланика, након што то предложи бар њих 25.
,,Ако постоји и мало добре воље у уважавању елементарних чињеница, мислим да се може постићи договор и са опозицијом јер нема потребе да улазимо у конфликт. Сукоба не треба да буде јер се не угрожава ничији суверенитет. Једноставно се оно што је на терену мора пребацити на правне норме”, закључује Бојовић.
Подсјећамо да се, према посљедњем попису становништва из 2023. у Црној Гори, 32,9 одсто грађана изјашњавају као Срби док српским језиком говори 43,5 одсто становништва.
